Прихвати ислам, кликни овде
Islam Al-Haq: Kuran i Hadis
(Pravi islam)

Q.S Ас-Сафат (اَلصَّافَّات) - 182 Број стихова

(Линије)

Qari

Murottal Audio

1

وَالصّٰۤفّٰتِ صَفًّاۙ

waṣ-ṣāffāti ṣaffā(n).

Од (групе анђела) који марширају у редовима,


2

فَالزّٰجِرٰتِ زَجْرًاۙ

faz-zājirāti zajrā(n).

због (пратње) која то озбиљно спречава,


3

فَالتّٰلِيٰتِ ذِكْرًاۙ

fat-tāliyāti żikrā(n).

због (групе) која је прочитала упозорење,


4

اِنَّ اِلٰهَكُمْ لَوَاحِدٌۗ

inna ilāhakum lawāḥid(un).

Заиста, ваш Бог је заиста Један.


5

رَبُّ السَّمٰوٰتِ وَالْاَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا وَرَبُّ الْمَشَارِقِۗ

rabbus-samāwāti wal-arḍi wa mā bainahumā wa rabbul-masyāriq(i).

Господар небеса и земље и онога што је између њих и Господар изласка сунца.


6

اِنَّا زَيَّنَّا السَّمَاۤءَ الدُّنْيَا بِزِيْنَةِ ِۨالْكَوَاكِبِۙ

innā zayyannas-samā'ad-dun-yā bizīnatinil-kawākib(i).

Заиста, Ми смо украсили небеса овог света (близу) украсима од звезда.


7

وَحِفْظًا مِّنْ كُلِّ شَيْطٰنٍ مَّارِدٍۚ

wa ḥifẓam min kulli syaiṭānim mārid(in).

И (Ми) смо га сачували од сваког непослушног ђавола,


8

لَا يَسَّمَّعُوْنَ اِلَى الْمَلَاِ الْاَعْلٰى وَيُقْذَفُوْنَ مِنْ كُلِّ جَانِبٍۖ

lā yassammā‘ūna ilal-mala'il-a‘lā wa yuqżafūna min kulli jānib(in).

Они (ђаволи) не могу да чују анђеле и засипају их камењем са свих страна,


9

دُحُوْرًا وَّلَهُمْ عَذَابٌ وَّاصِبٌ

duḥūraw wa lahum ‘ażābuw wāṣib(un).

да их истерају и они ће трпети вечну казну,


10

اِلَّا مَنْ خَطِفَ الْخَطْفَةَ فَاَتْبَعَهٗ شِهَابٌ ثَاقِبٌ

illā man khaṭifal-khaṭfata fa'atba‘ahū syihābun ṡāqib(un).

осим (ђавола) који краде (разговор); тада га прогони запаљена звезда.


11

فَاسْتَفْتِهِمْ اَهُمْ اَشَدُّ خَلْقًا اَمْ مَّنْ خَلَقْنَا ۗاِنَّا خَلَقْنٰهُمْ مِّنْ طِيْنٍ لَّازِبٍ

fastaftihim ahum asyaddu khalqan am man khalaqnā, innā khalaqnāhum min ṭīnil lāzib(in).

Па упитај их (многобошце Меке): „Да ли је њихово стварање теже или оно што смо Ми створили?“ Заиста, Ми смо их од глине створили.


12

بَلْ عَجِبْتَ وَيَسْخَرُوْنَ ۖ

bal ‘ajibta wa yaskharūn(a).

Чак си и ти (Мухамеде) био изненађен (њиховом непослушношћу) и увредили су (те).


13

وَاِذَا ذُكِّرُوْا لَا يَذْكُرُوْنَ ۖ

wa iżā żukkirū lā yażkurūn(a).

И када су упозорени, не послушају.


14

وَاِذَا رَاَوْا اٰيَةً يَّسْتَسْخِرُوْنَۖ

wa iżā ra'au āyatay yastaskhirūn(a).

А када виде знак (Алахове величине), исмевају га.


15

وَقَالُوْٓا اِنْ هٰذَآ اِلَّا سِحْرٌ مُّبِيْنٌ ۚ

wa qālū in hāżā illā siḥrum mubīn(un).

И рекли су: „Ово није ништа друго него права магија.“


16

ءَاِذَا مِتْنَا وَكُنَّا تُرَابًا وَّعِظَامًا ءَاِنَّا لَمَبْعُوْثُوْنَۙ

a'iżā mitnā wa kunnā turābaw wa ‘iẓāman a'innā lamab‘ūṡūn(a).

Ако смо умрли и постали прашина и кости, да ли је истина да ћемо (поново) васкрснути?


17

اَوَاٰبَاۤؤُنَا الْاَوَّلُوْنَۗ

awa ābā'unal-awwalūn(a).

и хоће ли наши претходни преци (и они васкрснути)?”


18

قُلْ نَعَمْ وَاَنْتُمْ دٰخِرُوْنَۚ

qul na‘am wa antum dākhirūn(a).

Реци (Мухамеде): „Да, и бићеш понижен.“


19

فَاِنَّمَا هِيَ زَجْرَةٌ وَّاحِدَةٌ فَاِذَا هُمْ يَنْظُرُوْنَ

fa'innamā hiya zajratuw wāḥidatun fa'iżā hum yanẓurūn(a).

Тако је васкрсење заиста само са једним покличом; и одмах ће га видети.


20

وَقَالُوْا يٰوَيْلَنَا هٰذَا يَوْمُ الدِّيْنِ

wa qālū yā wailanā hāżā yaumud-dīn(i).

И рекоше: „Како смо јадни! (Волео бих) да је ово дан освете.“


21

هٰذَا يَوْمُ الْفَصْلِ الَّذِيْ كُنْتُمْ بِهٖ تُكَذِّبُوْنَ ࣖ

hāżā yaumul-faṣlil-lażī kuntum bihī tukażżibūn(a).

Ово је дан одлуке коју си некада порекао.


22

اُحْشُرُوا الَّذِيْنَ ظَلَمُوْا وَاَزْوَاجَهُمْ وَمَا كَانُوْا يَعْبُدُوْنَ ۙ

uḥsyurul-lażīna ẓalamū wa azwājahum wa mā kānū ya‘budūn(a).

(Наређено анђелу): „Сакупите злочинце и њихове сараднике и оно што су обожавали,


23

مِنْ دُوْنِ اللّٰهِ فَاهْدُوْهُمْ اِلٰى صِرَاطِ الْجَحِيْمِ

min dūnillāhi fahdūhum ilā ṣirāṭil-jaḥīm(i).

поред Аллаха, онда им покажи пут у пакао.


24

وَقِفُوْهُمْ اِنَّهُمْ مَّسْـُٔوْلُوْنَ ۙ

waqifūhum innahum mas'ūlūn(a).

Задржите их (на одморишту), заиста ће бити питани,


25

مَا لَكُمْ لَا تَنَاصَرُوْنَ

mā lakum lā tanāṣarūn(a).

„Зашто не помогнеш?“


26

بَلْ هُمُ الْيَوْمَ مُسْتَسْلِمُوْنَ

bal humul-yauma mustaslimūn(a).

Чак и тог дана су се предали (Алаховој одлуци).


27

وَاَقْبَلَ بَعْضُهُمْ عَلٰى بَعْضٍ يَّتَسَاۤءَلُوْنَ

wa aqbala ba‘ḍuhum ‘alā ba‘ḍiy yatasā'alūn(a).

И неки од њих су се суочили једни с другима и препирали се једни с другима.


28

قَالُوْٓا اِنَّكُمْ كُنْتُمْ تَأْتُوْنَنَا عَنِ الْيَمِيْنِ

qālū innakum kuntum ta'tūnanā ‘anil-yamīn(i).

Заиста, њихови (следбеници) рекоше (њиховим вођама): „Ви сте они који су нам дошли здесна.“


29

قَالُوْا بَلْ لَّمْ تَكُوْنُوْا مُؤْمِنِيْنَۚ

qālū bal lam takūnū mu'minīn(a).

(Њихове вође) одговорише: „(Не, него ви сте они који не (желе да) буду верници,“


30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيْكُمْ مِّنْ سُلْطٰنٍۚ بَلْ كُنْتُمْ قَوْمًا طٰغِيْنَ

wa mā kāna lanā ‘alaikum min sulṭān(in), bal kuntum qauman ṭāgīn(a).

Иако ми немамо моћ над вама, ви сте, заправо, народ који прелази границе.


31

فَحَقَّ عَلَيْنَا قَوْلُ رَبِّنَآ ۖاِنَّا لَذَاۤىِٕقُوْنَ

fa ḥaqqa ‘alainā qaulu rabbinā, innā lażā'iqūn(a).

Зато је прикладно да нас задеси Божји суд (казна); сигурно ћемо осетити (ту казну).


32

فَاَغْوَيْنٰكُمْ اِنَّا كُنَّا غٰوِيْنَ

fa agwainākum innā kunnā gāwīn(a).

Тако смо вас завели, заиста, ми смо ти који смо залутали."


33

فَاِنَّهُمْ يَوْمَىِٕذٍ فِى الْعَذَابِ مُشْتَرِكُوْنَ

fa innahum yauma'iżin fil-‘ażābi musytarikūn(a).

Дакле, тог дана, заједно ће трпети казну.


34

اِنَّا كَذٰلِكَ نَفْعَلُ بِالْمُجْرِمِيْنَ

innā każālika naf‘alu bil-mujrimīn(a).

Заиста, тако Ми поступамо са онима који чине грех.


35

اِنَّهُمْ كَانُوْٓا اِذَا قِيْلَ لَهُمْ لَآ اِلٰهَ اِلَّا اللّٰهُ يَسْتَكْبِرُوْنَ ۙ

innahum kānū iżā qīla lahum lā ilāha illallāhu yastakbirūn(a).

Заиста, када им је речено: „Нема бога осим Алаха“, они су се хвалили,


36

وَيَقُوْلُوْنَ اَىِٕنَّا لَتَارِكُوْٓا اٰلِهَتِنَا لِشَاعِرٍ مَّجْنُوْنٍ ۗ

wa yaqūlūna a'innā latārikū ālihatinā lisyā‘irim majnūn(in).

и рекоше: „Хоћемо ли напустити своје обожавање због лудог песника?“


37

بَلْ جَاۤءَ بِالْحَقِّ وَصَدَّقَ الْمُرْسَلِيْنَ

bal jā'a bil-ḥaqqi wa ṣaddaqal-mursalīn(a).

Иако је он (Мухамед) дошао са истином и оправдао (претходне) апостоле.


38

اِنَّكُمْ لَذَاۤىِٕقُوا الْعَذَابِ الْاَلِيْمِ ۚ

innakum lażā'iqul-‘ażābil-alīm(i).

Заиста, сигурно ћеш осетити болну казну.


39

وَمَا تُجْزَوْنَ اِلَّا مَا كُنْتُمْ تَعْمَلُوْنَۙ

wa mā tujzauna illā mā kuntum ta‘malūn(a).

И нећеш бити плаћен осим за оно што си учинио,


40

اِلَّا عِبَادَ اللّٰهِ الْمُخْلَصِيْنَ

illā ‘ibādallāhil-mukhlaṣīn(a).

али слуге Аллаха који су очишћени (од греха),


41

اُولٰۤىِٕكَ لَهُمْ رِزْقٌ مَّعْلُوْمٌۙ

ulā'ika lahum rizqum ma‘lūm(un).

добијају богатство које је одређено,


42

فَوَاكِهُ ۚوَهُمْ مُّكْرَمُوْنَۙ

fawākihu wa hum mukramūn(a).

(наиме) воће. И они су поштовани,


43

فِيْ جَنّٰتِ النَّعِيْمِۙ

fī jannātin na‘īm(i).

на небесима пуним задовољства,


44

عَلٰى سُرُرٍ مُّتَقٰبِلِيْنَ

‘alā sururim mutaqābilīn(a).

(седели су) лицем у лице на каучима.


45

يُطَافُ عَلَيْهِمْ بِكَأْسٍ مِّنْ مَّعِيْنٍۢ ۙ

yuṭāfu ‘alaihim bika'sim mim ma‘īn(in).

Дељене су им чаше (напуњене водом) са извора (небеског),


46

بَيْضَاۤءَ لَذَّةٍ لِّلشّٰرِبِيْنَۚ

baiḍā'a lażżatil lisy-syāribīn(a).

(боја је) чисто бела, пријатног је укуса људима који га пију.


47

لَا فِيْهَا غَوْلٌ وَّلَا هُمْ عَنْهَا يُنْزَفُوْنَ

lā fīhā gauluw wa lā hum ‘anhā yunzafūn(a).

У њему нема ничега што их опија, и не опијају се од њега.


48

وَعِنْدَهُمْ قٰصِرٰتُ الطَّرْفِ عِيْنٌ ۙ

wa ‘indahum qāṣirātuṭ-ṭarfi ‘īn(un).

А поред њих су (девојке) са лепим очима, које ограничавају свој вид,


49

كَاَنَّهُنَّ بَيْضٌ مَّكْنُوْنٌ

ka'annahum baiḍum maknūn(un).

као да су добро чувана јаја.


50

فَاَقْبَلَ بَعْضُهُمْ عَلٰى بَعْضٍ يَّتَسَاۤءَلُوْنَ

fa'aqbala ba‘ḍuhum ‘alā ba‘ḍiy yatasā'alūn(a).

Онда су се суочили једно са другим док су разговарали.


51

قَالَ قَاۤىِٕلٌ مِّنْهُمْ اِنِّيْ كَانَ لِيْ قَرِيْنٌۙ

qāla qā'ilum minhum innī kāna lī qarīn(un).

Један од њих рече: „Заиста, некада сам (на свету) имао пријатеља,


52

يَّقُوْلُ اَءِنَّكَ لَمِنَ الْمُصَدِّقِيْنَ

yaqūlu a'innaka laminal-muṣaddiqīn(a).

који је рекао: „Јеси ли ти заиста један од оних који потврђују (дан ускрсења)?“


53

ءَاِذَا مِتْنَا وَكُنَّا تُرَابًا وَّعِظَامًا ءَاِنَّا لَمَدِيْنُوْنَ

a'iżā mitnā wa kunnā turāban a'innā lamadīnūn(a).

Ако смо умрли и постали прах и кости, хоћемо ли заиста (васкрснути) да бисмо били осветљени?”


54

قَالَ هَلْ اَنْتُمْ مُّطَّلِعُوْنَ

qāla hal antum muṭṭali‘ūn(a).

Рекао је: „Да ли желиш да прегледаш (мојег пријатеља)?“


55

فَاطَّلَعَ فَرَاٰهُ فِيْ سَوَاۤءِ الْجَحِيْمِ

faṭṭala‘a fa ra'āhu fī sawā'il-jaḥīm(i).

Па га је погледао и видео га усред пламтећег ватре.


56

قَالَ تَاللّٰهِ اِنْ كِدْتَّ لَتُرْدِيْنِ ۙ

qāla tallāhi in kitta laturdīn(i).

Рекао је: „Тако ми Алаха, скоро си ме повредио,“


57

وَلَوْلَا نِعْمَةُ رَبِّيْ لَكُنْتُ مِنَ الْمُحْضَرِيْنَ

wa lau lā ni‘matu rabbī lakuntu minal-muḥḍarīn(a).

А да није милости Господара мог, сигурно бих био међу онима који су одвучени (у пакао)."


58

اَفَمَا نَحْنُ بِمَيِّتِيْنَۙ

afamā naḥnu bimayyitīn(a).

Зар онда нећемо умрети?


59

اِلَّا مَوْتَتَنَا الْاُوْلٰى وَمَا نَحْنُ بِمُعَذَّبِيْنَ

illā mautatunal-ūlā wa mā naḥnu bimu‘ażżabīn(a).

Осим ако наша смрт није прва (на овом свету), и нећемо бити кажњени (у загробном животу)?”


60

اِنَّ هٰذَا لَهُوَ الْفَوْزُ الْعَظِيْمُ

inna hāżā lahuwal-fauzul-‘aẓīm(u).

Заиста, ово је заиста велика победа.


61

لِمِثْلِ هٰذَا فَلْيَعْمَلِ الْعٰمِلُوْنَ

limiṡli hāżā falya‘malil-‘āmilūn(a).

За (победу) овакву, нека чине милосрђе они који су способни за милосрђе.


62

اَذٰلِكَ خَيْرٌ نُّزُلًا اَمْ شَجَرَةُ الزَّقُّوْمِ

ażālika khairun nuzulan am syajaratuz-zaqqūm(i).

Да ли је (храна небеска) боље јело или дрво заккум?


63

اِنَّا جَعَلْنٰهَا فِتْنَةً لِّلظّٰلِمِيْنَ

innā ja‘alnāhā fitnatal liẓ-ẓālimīn(a).

Заиста, Ми смо га (дрво заккум) учинили казном за неправедне.


64

اِنَّهَا شَجَرَةٌ تَخْرُجُ فِيْٓ اَصْلِ الْجَحِيْمِۙ

innahā syajaratun takhruju fī aṣlil-jaḥīm(i).

Заиста, то је дрво које извире из дубина пакла, Џахим,


65

طَلْعُهَا كَاَنَّهٗ رُءُوْسُ الشَّيٰطِيْنِ

Ṭal‘uhā ka'annahū ru'ūsusy-syayāṭīn(i).

Цветови су као ђаволске главе.


66

فَاِنَّهُمْ لَاٰكِلُوْنَ مِنْهَا فَمَالِـُٔوْنَ مِنْهَا الْبُطُوْنَۗ

fa innahum la'ākilūna minhā fa māli'ūna minhal-buṭūn(a).

Заиста, они једу од њега (плод дрвета) и пуне своје стомаке његовим плодовима (заккум).


67

ثُمَّ اِنَّ لَهُمْ عَلَيْهَا لَشَوْبًا مِّنْ حَمِيْمٍۚ

Ṡumma inna lahum ‘alaihā lasyaubam min ḥamīm(in).

Онда су заиста, након што су појели (плод заккум), добили пиће помешано са веома топлом водом.


68

ثُمَّ اِنَّ مَرْجِعَهُمْ لَاِلَى الْجَحِيْمِ

Ṡumma inna marji‘ahum la'ilal-jaḥīm(i).

Онда ће њихово место повратка дефинитивно бити Џахимов пакао.


69

اِنَّهُمْ اَلْفَوْا اٰبَاۤءَهُمْ ضَاۤلِّيْنَۙ

innahum alfau ābā'ahum ḍāllīn(a).

Заиста, затекли су своје претке у стању заблуде,


70

فَهُمْ عَلٰٓى اٰثٰرِهِمْ يُهْرَعُوْنَ

fahum ‘alā āṡārihim yuhra‘ūn(a).

онда су пожурили да крену стопама својих (предака).


71

وَلَقَدْ ضَلَّ قَبْلَهُمْ اَكْثَرُ الْاَوَّلِيْنَۙ

wa laqad ḍalla qablahum akṡarul-awwalīn(a).

И заиста, пре њих (Курејшија), многи од претходних народа су залутали,


72

وَلَقَدْ اَرْسَلْنَا فِيْهِمْ مُّنْذِرِيْنَ

wa laqad arsalnā fīhim munżirīn(a).

И заиста, Ми смо међу њима послали опомињаче.


73

فَانْظُرْ كَيْفَ كَانَ عَاقِبَةُ الْمُنْذَرِيْنَۙ

fanẓur kaifa kāna ‘āqibatul-munżarīn(a).

Зато обратите пажњу на крај оних који су били упозорени,


74

اِلَّا عِبَادَ اللّٰهِ الْمُخْلَصِيْنَ ࣖ

illā ‘ibādallāhil-mukhlaṣīn(a).

осим Аллахових слугу који су очишћени (од греха).


75

وَلَقَدْ نَادٰىنَا نُوْحٌ فَلَنِعْمَ الْمُجِيْبُوْنَۖ

wa laqad nādānā nūḥun falani‘mal-mujībūn(a).

И заиста, Нух нам се молио, па заиста, Ми смо најбољи који дозвољавају молитву.


76

وَنَجَّيْنٰهُ وَاَهْلَهٗ مِنَ الْكَرْبِ الْعَظِيْمِۖ

wa najjaināhu wa ahlahū minal-karbil-‘aẓīm(i).

Спасили смо њега и његове следбенике од велике катастрофе.


77

وَجَعَلْنَا ذُرِّيَّتَهٗ هُمُ الْبَاقِيْنَ

wa ja‘alnā żurriyyatahū humul-bāqīn(a).

И учинили смо његову децу и унуке људима који ће наставити њихово потомство.


78

وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِى الْاٰخِرِيْنَ ۖ

wa taraknā ‘alaihi fil-ākhirīn(a).

И Нуху смо међу онима који су дошли после њега (славу) сачували;


79

سَلٰمٌ عَلٰى نُوْحٍ فِى الْعٰلَمِيْنَ

salāmun ‘alā nūḥin fil-‘ālamīn(a).

"Нуху смо дали благостање широм света."


80

اِنَّا كَذٰلِكَ نَجْزِى الْمُحْسِنِيْنَ

innā każālika najzil-muḥsinīn(a).

Заиста, тако Ми награђујемо оне који чине добра дела.


81

اِنَّهٗ مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِيْنَ

innahū min ‘ibādinal-mu'minīn(a).

Заиста, он је међу Нашим верујућим робовима.


82

ثُمَّ اَغْرَقْنَا الْاٰخَرِيْنَ

Ṡumma agraqnal-ākharīn(a).

Онда смо потопили остале.


83

۞ وَاِنَّ مِنْ شِيْعَتِهٖ لَاِبْرٰهِيْمَ ۘ

wa inna min syī‘atihī la'ibrāhīm(a).

И заиста, Аврам је био међу његовом групом (Нојем).


84

اِذْ جَاۤءَ رَبَّهٗ بِقَلْبٍ سَلِيْمٍۙ

iż jā'a rabbahū biqalbin salīm(in).

(Сети се) када је дошао свом Господу чиста срца,


85

اِذْ قَالَ لِاَبِيْهِ وَقَوْمِهٖ مَاذَا تَعْبُدُوْنَ ۚ

iż qāla li'abīhi wa qaumihī māżā ta‘budūn(a).

(сетите се) када је рекао свом оцу и свом народу: „Чему се ви клањате?


86

اَىِٕفْكًا اٰلِهَةً دُوْنَ اللّٰهِ تُرِيْدُوْنَۗ

a'ifkan ālihatan dūnallāhi turīdūn(a).

Зар желиш лажи са другим обожаваоцима осим Аллаха?


87

فَمَا ظَنُّكُمْ بِرَبِّ الْعٰلَمِيْنَ

famā ẓannukum birabbil-‘ālamīn(a).

Па шта мислите о Богу свих светова?”


88

فَنَظَرَ نَظْرَةً فِى النُّجُوْمِۙ

fa naẓara naẓratan fin-nujūm(i).

Онда је погледао звезде,


89

فَقَالَ اِنِّيْ سَقِيْمٌ

fa qāla innī saqīm(un).

тада је (Ибрахим) рекао: „Заиста сам болестан.“


90

فَتَوَلَّوْا عَنْهُ مُدْبِرِيْنَ

fa tawallau ‘anhu mudbirīn(a).

Онда су се окренули од њега и отишли.


91

فَرَاغَ اِلٰٓى اٰلِهَتِهِمْ فَقَالَ اَلَا تَأْكُلُوْنَۚ

farāga ilā ālihatihim faqāla alā ta'kulūn(a).

Онда је (Ибрахим) тихо отишао њиховим идолима; затим је рекао: „Зашто не једете?


92

مَا لَكُمْ لَا تَنْطِقُوْنَ

mā lakum lā tanṭiqūn(a).

Зашто не одговараш?”


93

فَرَاغَ عَلَيْهِمْ ضَرْبًا ۢبِالْيَمِيْنِ

farāga ‘alaihim ḍarbam bil-yamīn(i).

Затим се окренуо према њима (идолима) док их је ударао десном руком.


94

فَاَقْبَلُوْٓا اِلَيْهِ يَزِفُّوْنَ

fa aqbalū ilaihi yaziffūn(a).

Тада су они (његов народ) похитали к њему.


95

قَالَ اَتَعْبُدُوْنَ مَا تَنْحِتُوْنَۙ

qāla ata‘budūna mā tanḥitūn(a).

Он (Ибрахим) рече: „Да ли се клањаш киповима које си исклесао?“


96

وَاللّٰهُ خَلَقَكُمْ وَمَا تَعْمَلُوْنَ

wallāhu khalaqakum wa mā ta‘malūn(a).

Па ипак, Аллах је тај који је створио вас и оно што радите.”


97

قَالُوا ابْنُوْا لَهٗ بُنْيَانًا فَاَلْقُوْهُ فِى الْجَحِيْمِ

qālubnū lahū bun-yānan fa'alqūhu fil-jaḥīm(i).

Рекоше: „Направите му огњиште (да спали Аврама), а затим га баците у ватру која је пламтела.“


98

فَاَرَادُوْا بِهٖ كَيْدًا فَجَعَلْنٰهُمُ الْاَسْفَلِيْنَ

fa arādū bihī kaidan faja‘alnāhumul-asfalīn(a).

Па су намеравали да га преваре (спаљивањем), (али га је Аллах спасао), затим смо их учинили презреним људима.


99

وَقَالَ اِنِّيْ ذَاهِبٌ اِلٰى رَبِّيْ سَيَهْدِيْنِ

wa qāla innī żāhibun ilā rabbī sayahdīn(i).

И рече (Ибрахим): „Заиста, ја морам ићи (пред) свог Господара, Он ће ме упутити.“


100

رَبِّ هَبْ لِيْ مِنَ الصّٰلِحِيْنَ

rabbi hab lī minaṣ-ṣāliḥīn(a).

Господару мој, подари ми (дете) које је једно од побожних људи."


101

فَبَشَّرْنٰهُ بِغُلٰمٍ حَلِيْمٍ

fa basysyarnāhu bigulāmin ḥalīm(in).

Па смо му саопштили радосну вест о (рођењу) веома стрпљивог детета (Исмаила).


102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ السَّعْيَ قَالَ يٰبُنَيَّ اِنِّيْٓ اَرٰى فِى الْمَنَامِ اَنِّيْٓ اَذْبَحُكَ فَانْظُرْ مَاذَا تَرٰىۗ قَالَ يٰٓاَبَتِ افْعَلْ مَا تُؤْمَرُۖ سَتَجِدُنِيْٓ اِنْ شَاۤءَ اللّٰهُ مِنَ الصّٰبِرِيْنَ

falammā balaga ma‘ahus-sa‘ya qāla yā bunayya innī arā fil-manāmi annī ażbaḥuka fanẓur māżā tarā, qāla yā abatif‘al mā tu'mar(u), satajidunī in syā'allāhu minaṣ-ṣābirīn(a).

Па када је достигао године да може да ради са њим, (Аврам) је рекао: „О сине мој! Сањао сам да те кољем. Зато размисли шта мислиш!“ Он (Ишмаел) је рекао: „О оче мој! Уради шта ти је наређено; ако Бог да, наћи ћеш ме међу стрпљивима.“


103

فَلَمَّآ اَسْلَمَا وَتَلَّهٗ لِلْجَبِيْنِۚ

falammā aslamā wa tallahū lil-jabīn(i).

Па када су се обојица предали, он (Ибрахим) положи свог сина на (свој) храм, (да изврши Аллахову наредбу).


104

وَنَادَيْنٰهُ اَنْ يّٰٓاِبْرٰهِيْمُ ۙ

wa nādaināhu ay yā ibrāhīm(u).

Тада смо га позвали: „О Ибрахиме!


105

قَدْ صَدَّقْتَ الرُّءْيَا ۚاِنَّا كَذٰلِكَ نَجْزِى الْمُحْسِنِيْنَ

qad ṣaddaqtar-ru'yā, innā każālika najzil-muḥsinīn(a).

„Заиста, оправдао си тај сан.“ Заиста, тако Ми награђујемо оне који чине добра дела.


106

اِنَّ هٰذَا لَهُوَ الْبَلٰۤؤُا الْمُبِيْنُ

inna hāżā lahuwal-balā'ul-mubīn(u).

Заиста, ово је заиста прави тест.


107

وَفَدَيْنٰهُ بِذِبْحٍ عَظِيْمٍ

wa fadaināhu biżibḥin ‘aẓīm(in).

И Ми смо дете великом жртвом откупили.


108

وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِى الْاٰخِرِيْنَ ۖ

wa taraknā ‘alaihi fil-ākhirīn(a).

И Ибрахиму смо међу онима који су дошли после њега (хвалу) сачували,


109

سَلٰمٌ عَلٰٓى اِبْرٰهِيْمَ

salāmun ‘alā ibrāhīm(a).

„Срећно Ибрахиму.“


110

كَذٰلِكَ نَجْزِى الْمُحْسِنِيْنَ

każālika najzil-muḥsinīn(a).

Тако Ми награђујемо оне који чине добра дела.


111

اِنَّهٗ مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِيْنَ

innahū min ‘ibādinal-mu'minīn(a).

Заиста, он је међу Нашим верујућим робовима.


112

وَبَشَّرْنٰهُ بِاِسْحٰقَ نَبِيًّا مِّنَ الصّٰلِحِيْنَ

wa basysyarnāhu bi'isḥāqa nabiyyam minaṣ-ṣāliḥīn(a).

И обзнаних му радосна вест о (рођењу) Исака, пророка, који је био један од побожних људи.


113

وَبٰرَكْنَا عَلَيْهِ وَعَلٰٓى اِسْحٰقَۗ وَمِنْ ذُرِّيَّتِهِمَا مُحْسِنٌ وَّظَالِمٌ لِّنَفْسِهٖ مُبِيْنٌ ࣖ

wa bāraknā ‘alaihi wa ‘alā isḥāq(a), wa min żurriyyatihimā muḥsinuw wa ẓālimul linafsihī mubīn(un).

И благословили смо њега и Исака. Међу потомцима обојице има оних који чине добро, а има и оних који јавно чине неправду себи.


114

وَلَقَدْ مَنَنَّا عَلٰى مُوْسٰى وَهٰرُوْنَ ۚ

wa laqad manannā ‘alā mūsā wa hārūn(a).

И заиста, Ми смо Муси и Харуну поклонили.


115

وَنَجَّيْنٰهُمَا وَقَوْمَهُمَا مِنَ الْكَرْبِ الْعَظِيْمِۚ

wa najjaināhumā wa qaumahumā minal-karbil-‘aẓīm(i).

И спасисмо њих обоје и њихов народ од велике несреће,


116

وَنَصَرْنٰهُمْ فَكَانُوْا هُمُ الْغٰلِبِيْنَۚ

wa naṣarnāhum fakānū humul-gālibīn(a).

и Ми смо им помогли да би победили.


117

وَاٰتَيْنٰهُمَا الْكِتٰبَ الْمُسْتَبِيْنَ ۚ

wa ātaināhumal-kitābal-mustabīn(a).

И дали смо им обојици јасну Књигу,


118

وَهَدَيْنٰهُمَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيْمَۚ

wa hadaināhumaṣ-ṣirāṭal-mustaqīm(a).

и Ми смо им обојици показали прави пут.


119

وَتَرَكْنَا عَلَيْهِمَا فِى الْاٰخِرِيْنَ ۖ

wa taraknā ‘alaihimā fil-ākhirīn(a).

И обојицу смо овековечили (хвалу) међу онима који су дошли после њих,


120

سَلٰمٌ عَلٰى مُوْسٰى وَهٰرُوْنَ

salāmun ‘alā mūsā wa hārūn(a).

„Срећно Мојсију и Арону.“


121

اِنَّا كَذٰلِكَ نَجْزِى الْمُحْسِنِيْنَ

innā każālika najzil-muḥsinīn(a).

Тако Ми награђујемо оне који чине добра дела.


122

اِنَّهُمَا مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِيْنَ

innahumā min ‘ibādinal-mu'minīn(a).

Заиста, обојица су међу Нашим верним робовима.


123

وَاِنَّ اِلْيَاسَ لَمِنَ الْمُرْسَلِيْنَۗ

wa inna ilyāsa laminal-mursalīn(a).

И заиста, Илијас је заиста био један од апостола.


124

اِذْ قَالَ لِقَوْمِهٖٓ اَلَا تَتَّقُوْنَ

iż qāla liqaumihī alā tattaqūn(a).

(Сетите се) када је рекао свом народу: „Зашто нисте побожни?


125

اَتَدْعُوْنَ بَعْلًا وَّتَذَرُوْنَ اَحْسَنَ الْخٰلِقِيْنَۙ

atad‘ūna ba‘law wa tażarūna aḥsanal-khāliqīn(a).

Да ли треба да обожавате Ба'ла и оставите (Алаха) најбољег од стваралаца?


126

اللّٰهَ رَبَّكُمْ وَرَبَّ اٰبَاۤىِٕكُمُ الْاَوَّلِيْنَ

allāha rabbakum wa rabba ābā'ikumul-awwalīn(a).

(То јест) Аллах је ваш Господар и Господар ваших претходних предака?”


127

فَكَذَّبُوْهُ فَاِنَّهُمْ لَمُحْضَرُوْنَۙ

fakażżabūhu fa'innahum lamuḥḍarūn(a).

Али они то поричу (Иљас), онда ће заиста бити одвучени (у пакао),


128

اِلَّا عِبَادَ اللّٰهِ الْمُخْلَصِيْنَ

illā ‘ibādallāhil-mukhlaṣīn(a).

осим оних Аллахових слугу који су очишћени (од греха),


129

وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِى الْاٰخِرِيْنَ ۙ

wa taraknā ‘alaihi fil-ākhirīn(a).

И Илијасу смо прославили хвалу међу онима који су дошли после њега.


130

سَلٰمٌ عَلٰٓى اِلْ يَاسِيْنَ

salāmun ‘alā ilyāsīn(a).

„Нека је мир Илијасу.“


131

اِنَّا كَذٰلِكَ نَجْزِى الْمُحْسِنِيْنَ

innā każālika najzil-muḥsinīn(a).

Тако Ми награђујемо оне који чине добра дела.


132

اِنَّهٗ مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِيْنَ

innahū min ‘ibādinal-mu'minīn(a).

Заиста, он је међу Нашим верујућим робовима.


133

وَاِنَّ لُوْطًا لَّمِنَ الْمُرْسَلِيْنَۗ

wa inna lūṭal laminal-mursalīn(a).

И заиста, Лут је заиста био један од апостола.


134

اِذْ نَجَّيْنٰهُ وَاَهْلَهٗٓ اَجْمَعِيْنَۙ

iż najjaināhu wa ahlahū ajma‘īn(a).

(Сјетите се) када смо њега и све његове следбенике спасили,


135

اِلَّا عَجُوْزًا فِى الْغٰبِرِيْنَ

illā ‘ajūzan fil-gābirīn(a).

осим једне старице (његове жене) заједно са људима који живе (у граду).


136

ثُمَّ دَمَّرْنَا الْاٰخَرِيْنَ

Ṡumma dammarnal-ākharīn(a).

Онда смо уништили остале људе.


137

وَاِنَّكُمْ لَتَمُرُّوْنَ عَلَيْهِمْ مُّصْبِحِيْنَۙ

wa innakum latamurrūna ‘alaihim muṣbiḥīn(a).

И заиста ћете ви (становници Меке) ујутру проћи кроз њихове (останке),


138

وَبِالَّيْلِۗ اَفَلَا تَعْقِلُوْنَ ࣖ

wa bil-lail(i), afalā ta‘qilūn(a).

и ноћу. Па зашто не разумеш?


139

وَاِنَّ يُوْنُسَ لَمِنَ الْمُرْسَلِيْنَۗ

wa inna yūnusa laminal-mursalīn(a).

И заиста, Јона је заиста био један од апостола,


140

اِذْ اَبَقَ اِلَى الْفُلْكِ الْمَشْحُوْنِۙ

iż abaqa ilal-fulkil-masyḥūn(i).

(сећаш се) када је трчао, до брода пуног терета,


141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ الْمُدْحَضِيْنَۚ

fa sāhama fakāna minal-mudḥaḍīn(a).

онда је извучен и испоставило се да је био један од губитника (у жребу).


142

فَالْتَقَمَهُ الْحُوْتُ وَهُوَ مُلِيْمٌ

faltaqamahul-ḥūtu wa huwa mulīm(un).

Тако га је прогутала велика риба у срамотном стању.


143

فَلَوْلَآ اَنَّهٗ كَانَ مِنَ الْمُسَبِّحِيْنَ ۙ

falau lā annahū kāna minal-musabbiḥīn(a).

Дакле, ако није један од оних који се много зикр (моле) Аллаху,


144

لَلَبِثَ فِيْ بَطْنِهٖٓ اِلٰى يَوْمِ يُبْعَثُوْنَۚ

lalabiṡa fī baṭnihī ilā yaumi yub‘aṡūn(a).

Сигурно ће остати у утроби (рибе) до Дана васкрсења.


145

۞ فَنَبَذْنٰهُ بِالْعَرَاۤءِ وَهُوَ سَقِيْمٌ ۚ

fa nabażnāhu bil-‘arā'i wa huwa saqīm(un).

Затим га бацисмо на неплодну земљу, док је био болестан.


146

وَاَنْۢبَتْنَا عَلَيْهِ شَجَرَةً مِّنْ يَّقْطِيْنٍۚ

wa ambatnā ‘alaihi syajaratam miy yaqṭīn(in).

Затим смо дали да му узгајамо дрво врсте тиква.


147

وَاَرْسَلْنٰهُ اِلٰى مِائَةِ اَلْفٍ اَوْ يَزِيْدُوْنَۚ

wa arsalnāhu ilā mi'ati alfin au yazīdūn(a).

И послали смо га сто хиљадама (људи) или више,


148

فَاٰمَنُوْا فَمَتَّعْنٰهُمْ اِلٰى حِيْنٍ

fa'āmanū famatta‘nāhum ilā ḥīn(in).

Тако они верују, и зато им Ми дајемо уживање у животу до одређеног времена.


149

فَاسْتَفْتِهِمْ اَلِرَبِّكَ الْبَنَاتُ وَلَهُمُ الْبَنُوْنَۚ

fastaftihim alirabbikal-banātu wa lahumul-banūn(a).

Па питај (Мухамеде) њих (невернике из Меке): "Јесу ли кћери за Господа твог, док су оне за синове?"


150

اَمْ خَلَقْنَا الْمَلٰۤىِٕكَةَ اِنَاثًا وَّهُمْ شٰهِدُوْنَ

am khalaqnal-malā'ikata ināṡaw wa hum syāhidūn(a).

Или смо створили анђеле у обличју жена док су оне гледале?


151

اَلَآ اِنَّهُمْ مِّنْ اِفْكِهِمْ لَيَقُوْلُوْنَۙ

alā innahum min ifkihim layaqūlūn(a).

Запамтите, заиста, међу својим лажима они заиста кажу,


152

وَلَدَ اللّٰهُ ۙوَاِنَّهُمْ لَكٰذِبُوْنَۙ

waladallāh(u), wa innahum lakāżibūn(a).

„Бог је имао сина.“ И заиста, они су потпуни лажови,


153

اَصْطَفَى الْبَنَاتِ عَلَى الْبَنِيْنَۗ

aṣṭafal-banāti ‘alal-banīn(a).

Да ли Он (Алах) бира девојчице уместо дечака?


154

مَا لَكُمْۗ كَيْفَ تَحْكُمُوْنَ

mā lakum, kaifa taḥkumūn(a).

Зашто си такав/таква? Како то одређујеш?


155

اَفَلَا تَذَكَّرُوْنَۚ

afalā tażakkarūn(a).

Па зашто не размислиш о томе?


156

اَمْ لَكُمْ سُلْطٰنٌ مُّبِيْنٌۙ

am lakum sulṭānum mubīn(un).

Или имате јасне доказе?


157

فَأْتُوْا بِكِتٰبِكُمْ اِنْ كُنْتُمْ صٰدِقِيْنَ

fa'tū bikitābikum in kuntum ṣādiqīn(a).

(Онда) донеси своју књигу ако си искрен.


158

وَجَعَلُوْا بَيْنَهٗ وَبَيْنَ الْجِنَّةِ نَسَبًا ۗوَلَقَدْ عَلِمَتِ الْجِنَّةُ اِنَّهُمْ لَمُحْضَرُوْنَۙ

wa ja‘alū bainahū wa bainal-jinnati nasabā(n), wa laqad ‘alimatil-jinnatu innahum lamuḥḍarūn(a).

И успоставили су насаб (породичну) везу између Њега (Алаха) и џина. И заиста, џини знају да ће сигурно бити одвучени (у пакао),


159

سُبْحٰنَ اللّٰهِ عَمَّا يَصِفُوْنَۙ

subḥānallāhi ‘ammā yaṣifūn(a).

Слава Аллаху за оно што они приписују,


160

اِلَّا عِبَادَ اللّٰهِ الْمُخْلَصِيْنَ

illā ‘ibādallāhil-mukhlaṣīn(a).

осим Аллахових слугу који су очишћени (од греха).


161

فَاِنَّكُمْ وَمَا تَعْبُدُوْنَۙ

fa'innakum wa mā ta‘budūn(a).

Тако заиста ти и оно чему се клањаш,


162

مَآ اَنْتُمْ عَلَيْهِ بِفٰتِنِيْنَۙ

mā antum ‘alaihi bifātinīn(a).

неће моћи да одведе (некога) од Аллаха,


163

اِلَّا مَنْ هُوَ صَالِ الْجَحِيْمِ

illā man huwa ṣālil-jaḥīm(i).

осим оних који ће ићи у пакао, Џахим.


164

وَمَا مِنَّآ اِلَّا لَهٗ مَقَامٌ مَّعْلُوْمٌۙ

wa mā minnā illā lahū maqāmum ma‘lūm(un).

И не један од нас (анђела), већ сваки има одређени положај,


165

وَّاِنَّا لَنَحْنُ الصَّۤافُّوْنَۖ

wa innā lanaḥnuṣ-ṣāffūn(a).

и заиста, ми смо увек уредни у реду (у извршавању Аллахових наредби).


166

وَاِنَّا لَنَحْنُ الْمُسَبِّحُوْنَ

wa innā lanaḥnul-musabbiḥūn(a).

И заиста, ми заиста настављамо да славимо (Алаха).


167

وَاِنْ كَانُوْا لَيَقُوْلُوْنَۙ

wa in kānū layaqūlūn(a).

И заиста су они (неверници из Меке) рекли,


168

لَوْ اَنَّ عِنْدَنَا ذِكْرًا مِّنَ الْاَوَّلِيْنَۙ

lau anna ‘indanā żikram minal-awwalīn(a).

„Кад бисмо поред себе имали књигу (од књига које су објављене) старима,“


169

لَكُنَّا عِبَادَ اللّٰهِ الْمُخْلَصِيْنَ

lakunnā ‘ibādallāhil-mukhlaṣīn(a).

Наравно да ћемо бити Аллахови слуге који ће бити очишћени (од греха)."


170

فَكَفَرُوْا بِهٖۚ فَسَوْفَ يَعْلَمُوْنَ

fa kafarū bih(ī), fasaufa ya‘lamūn(a).

Али очигледно су га (Куран) порекли; касније ће сазнати (последице своје непослушности).


171

وَلَقَدْ سَبَقَتْ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا الْمُرْسَلِيْنَ ۖ

wa laqad sabaqat kalimatunā li‘ibādinal-mursalīn(a).

И заиста, Наше обећање остаје за робове Наше који постану посланици,


172

اِنَّهُمْ لَهُمُ الْمَنْصُوْرُوْنَۖ

innahum lahumul-manṣūrūn(a).

(наиме) сигурно ће добити помоћ.


173

وَاِنَّ جُنْدَنَا لَهُمُ الْغٰلِبُوْنَ

wa inna jundanā lahumul-gālibūn(a).

И заиста, наша војска ће сигурно победити.


174

فَتَوَلَّ عَنْهُمْ حَتّٰى حِيْنٍۙ

fatawalla ‘anhum ḥattā ḥīn(in).

Зато им окрени леђа (Мухамеде) до одређеног времена,


175

وَّاَبْصِرْهُمْۗ فَسَوْفَ يُبْصِرُوْنَ

wa abṣirhum, fa saufa yubṣirūn(a).

Тако Ми награђујемо оне који чине добра дела.


176

اَفَبِعَذَابِنَا يَسْتَعْجِلُوْنَ

afabi‘ażābinā yasta‘jilūn(a).

Па зар траже да се убрза Наша казна?


177

فَاِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمْ فَسَاۤءَ صَبَاحُ الْمُنْذَرِيْنَ

fa iżā nazala bisāḥatihim fa sā'a ṣabāḥul-munżarīn(a).

Па када (мука) дође у њихово двориште, јутро ће бити веома лоше за оне који су били упозорени.


178

وَتَوَلَّ عَنْهُمْ حَتّٰى حِيْنٍۙ

wa tawalla ‘anhum ḥattā ḥīn(in).

И окрените се од њих до одређеног времена.


179

وَّاَبْصِرْۗ فَسَوْفَ يُبْصِرُوْنَ

wa abṣir, fasaufa yubṣirūn(a).

И покажите то, па ће једног дана видети (казну).


180

سُبْحٰنَ رَبِّكَ رَبِّ الْعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُوْنَۚ

subḥāna rabbika rabbil-‘izzati ‘ammā yaṣifūn(a).

Слава Господу твоме, Свемогућем Господу природе онога што говоре.


181

وَسَلٰمٌ عَلَى الْمُرْسَلِيْنَۚ

wa salāmun ‘alal-mursalīn(a).

И срећно апостолима.


182

وَالْحَمْدُ لِلّٰهِ رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ࣖ

wal-ḥamdu lillāhi rabbil-‘ālamīn(a).

И сва хвала припада Аллаху, Господару свих светова.