Q.S Ал-Хиџр (اَلْحِجْر) - 99 Број стихова

الۤرٰ ۗتِلْكَ اٰيٰتُ الْكِتٰبِ وَقُرْاٰنٍ مُّبِيْنٍ ۔

alif lām rā, tilka āyātul-kitābi wa qur'ānim mubīn(in).

Алиф Лам Ра. (Ова сура) су (неки од) ајета (савршене) Књиге, наиме (ајети) Курана који пружају објашњење.

رُبَمَا يَوَدُّ الَّذِيْنَ كَفَرُوْا لَوْ كَانُوْا مُسْلِمِيْنَ

rubamā yawaddul-lażīna kafarū lau kānū muslimīn(a).

Неверници понекад (касније у загробном животу) желе да су раније (на овом свету) постали муслимани.

ذَرْهُمْ يَأْكُلُوْا وَيَتَمَتَّعُوْا وَيُلْهِهِمُ الْاَمَلُ فَسَوْفَ يَعْلَمُوْنَ

Żarhum ya'kulū wa yatamatta‘ū wa yulhihimul-amalu fa saufa ya‘lamūn(a).

Нека (на овом свету) једу и забављају се и буду расејани својим (празним) сновима, касније ће знати (последице својих поступака).

وَمَآ اَهْلَكْنَا مِنْ قَرْيَةٍ اِلَّا وَلَهَا كِتَابٌ مَّعْلُوْمٌ

wa mā ahlaknā min qaryatin illā wa lahā kitābum ma‘lūm(un).

И Ми не уништавамо град осим ако му није одређена мера.

مَا تَسْبِقُ مِنْ اُمَّةٍ اَجَلَهَا وَمَا يَسْتَأْخِرُوْنَ

mā tasbiqu min ummatin ajalahā wa mā yasta'khirūn(a).

Нема људи који могу претходити својој смрти, а не могу (такође) тражити (њено) одлагање.

وَقَالُوْا يٰٓاَيُّهَا الَّذِيْ نُزِّلَ عَلَيْهِ الذِّكْرُ اِنَّكَ لَمَجْنُوْنٌ ۗ

wa qālū yā ayyuhal-lażī nuzzila ‘alaihiż-żikru innaka lamajnūn(un).

И рекоше: „О човече коме је објављен Куран, ти си (Мухамеде) заиста луд човек.“

لَوْمَا تَأْتِيْنَا بِالْمَلٰۤىِٕكَةِ اِنْ كُنْتَ مِنَ الصّٰدِقِيْنَ

lau mā ta'tīnā bil-malā'ikati in kunta minaṣ-ṣādiqīn(a).

Зашто нам ниси довео анђела, ако си један од праведника?

مَا نُنَزِّلُ الْمَلٰۤىِٕكَةَ اِلَّا بِالْحَقِّ وَمَا كَانُوْٓا اِذًا مُّنْظَرِيْنَ

mā nunazzilul-malā'ikata illā bil-ḥaqqi wa mā kānū iżam munẓarīn(a).

Нисмо спуштали анђеле осим са истином (да донесу казну), и тада им није дата одлагање.

اِنَّا نَحْنُ نَزَّلْنَا الذِّكْرَ وَاِنَّا لَهٗ لَحٰفِظُوْنَ

innā naḥnu nazzalnaż-żikra wa innā lahū laḥāfiẓūn(a).

Заиста, Ми смо објавили Куран и Ми га чувамо.

وَلَقَدْ اَرْسَلْنَا مِنْ قَبْلِكَ فِيْ شِيَعِ الْاَوَّلِيْنَ

wa laqad arsalnā min qablika fī syiya‘il-awwalīn(a).

И заиста, Ми смо пре тебе (Мухамеда) послали (неколико посланика) претходним народима.

وَمَا يَأْتِيْهِمْ مِّنْ رَّسُوْلٍ اِلَّا كَانُوْا بِهٖ يَسْتَهْزِءُوْنَ

wa mā ya'tīhim mir rasūlin illā kānū bihī yastahzi'ūn(a).

И кад год би им дошао гласник, они би му се увек ругали.

كَذٰلِكَ نَسْلُكُهٗ فِيْ قُلُوْبِ الْمُجْرِمِيْنَۙ

każālika naslukuhū fī qulūbil-mujrimīn(a).

Тако смо то (ругање) унели у срца грешника

لَا يُؤْمِنُوْنَ بِهٖ وَقَدْ خَلَتْ سُنَّةُ الْاَوَّلِيْنَ

lā yu'minūna bihī wa qad khalat sunnatul-awwalīn(a).

Они не верују у њега (Куран) иако је обрезивање Аллахово прошло и на претходне људе.

وَلَوْ فَتَحْنَا عَلَيْهِمْ بَابًا مِّنَ السَّمَاۤءِ فَظَلُّوْا فِيْهِ يَعْرُجُوْنَۙ

wa lau fataḥnā ‘alaihim bābam minas-samā'i fa ẓallū fīhi ya‘rujūn(a).

А ако им отворимо једна од врата раја, они ће се ка њему успињати,

لَقَالُوْٓا اِنَّمَا سُكِّرَتْ اَبْصَارُنَا بَلْ نَحْنُ قَوْمٌ مَّسْحُوْرُوْنَ ࣖ

laqālū innamā sukkirat abṣārunā bal naḥnu qaumum masḥūrūn(a).

наравно да су рекли: „Заиста, наш вид је замагљен, заправо ми смо ти на које магија утиче.“

وَلَقَدْ جَعَلْنَا فِى السَّمَاۤءِ بُرُوْجًا وَّزَيَّنّٰهَا لِلنّٰظِرِيْنَۙ

wa laqad ja‘alnā fis-samā'i burūjaw wa zayyannāhā lin-nāẓirīn(a).

И заиста, Ми смо створили јата звезда на небу и учинили да изгледају лепо онима који их гледају.

وَحَفِظْنٰهَا مِنْ كُلِّ شَيْطٰنٍ رَّجِيْمٍۙ

wa ḥafiẓnāhā min kulli syaiṭānir rajīm(in).

и чувамо га од сваког проклетог ђавола,

اِلَّا مَنِ اسْتَرَقَ السَّمْعَ فَاَتْبَعَهٗ شِهَابٌ مُّبِيْنٌ

illā manistaraqas-sam‘a fa atba‘ahū syihābum mubīn(un).

осим (сатане) који краде (вести) које се могу чути (од анђела), а затим га прогони бљесак јарке ватре.

وَالْاَرْضَ مَدَدْنٰهَا وَاَلْقَيْنَا فِيْهَا رَوَاسِيَ وَاَنْۢبَتْنَا فِيْهَا مِنْ كُلِّ شَيْءٍ مَّوْزُوْنٍ

wal-arḍa madadnāhā wa alqainā fīhā rawāsiya wa ambatnā fīhā min kulli syai'im mauzūn(in).

И распрострли смо земљу и на њој планине посадили, и тамо смо све узгајали према величини његовој.

وَجَعَلْنَا لَكُمْ فِيْهَا مَعَايِشَ وَمَنْ لَّسْتُمْ لَهٗ بِرٰزِقِيْنَ

wa ja‘alnā lakum fīhā ma‘āyisya wa mal lastum lahū birāziqīn(a).

И створили смо у њима изворе живота за ваше потребе, и створења чија храна вам нијесте.

وَاِنْ مِّنْ شَيْءٍ اِلَّا عِنْدَنَا خَزَاۤىِٕنُهٗ وَمَا نُنَزِّلُهٗٓ اِلَّا بِقَدَرٍ مَّعْلُوْمٍ

wa im min syai'in illā ‘indanā khazā'inuhū wa mā nunazziluhū illā biqadarim ma‘lūm(un).

И нема ништа чије благо није код Нас; Ми га не објављујемо осим у мери познатој.

وَاَرْسَلْنَا الرِّيٰحَ لَوَاقِحَ فَاَنْزَلْنَا مِنَ السَّمَاۤءِ مَاۤءً فَاَسْقَيْنٰكُمُوْهُۚ وَمَآ اَنْتُمْ لَهٗ بِخٰزِنِيْنَ

wa arsalnar-riyāḥa lawāqiha fa anzalnā minas-samā'i mā'an fa asqainākumūh(u), wa mā antum lahū bikhāzinīn(a).

И Ми шаљемо ветрове да рађају и спуштамо кишу с неба, затим вам њоме дајемо воду, а ви нисте они који је складиштите.

وَاِنَّا لَنَحْنُ نُحْيٖ وَنُمِيْتُ وَنَحْنُ الْوٰرِثُوْنَ

wa innā lanaḥnu nuḥyī wa numītu wa naḥnul-wāriṡūn(a).

И заиста, Ми смо ти који дају живот и узрокују смрт и Ми смо ти који наслеђују.

وَلَقَدْ عَلِمْنَا الْمُسْتَقْدِمِيْنَ مِنْكُمْ وَلَقَدْ عَلِمْنَا الْمُسْتَأْخِرِيْنَ

wa laqad ‘alimnal-mustaqdimīna minkum wa laqad ‘alimnal-musta'khirīn(a).

И заиста, Ми знамо прво пре тебе, а знамо и ово друго.

وَاِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَحْشُرُهُمْۗ اِنَّهٗ حَكِيْمٌ عَلِيْمٌ ࣖ

wa inna rabbaka huwa yaḥsyuruhum, innahū ḥakīmun ‘alīm(un).

И Господар твој ће их сакупити; Он је, заиста, мудар и свезнајући.

وَلَقَدْ خَلَقْنَا الْاِنْسَانَ مِنْ صَلْصَالٍ مِّنْ حَمَاٍ مَّسْنُوْنٍۚ

wa laqad khalaqnal-insāna min ṣalṣālim min ḥama'im masnūn(in).

И заиста, Ми смо створили човека (Адама) од суве глине, од црног блата, којем је дат облик.

وَالْجَاۤنَّ خَلَقْنٰهُ مِنْ قَبْلُ مِنْ نَّارِ السَّمُوْمِ

wal-jānna khalaqnāhu min qablu min nāris-samūm(i).

И џине смо раније (пре Адама) створили од веома ужарене ватре.

وَاِذْ قَالَ رَبُّكَ لِلْمَلٰۤىِٕكَةِ اِنِّيْ خَالِقٌۢ بَشَرًا مِّنْ صَلْصَالٍ مِّنْ حَمَاٍ مَّسْنُوْنٍۚ

wa iż qāla rabbuka lil-malā'ikati innī khāliqum basyaram min ṣalṣālim min ḥama'im masnūn(in).

И (сетите се) када је твој Господар рекао анђелима: „Заиста ћу створити човека од суве глине, од црног блата којем је дат облик.“

فَاِذَا سَوَّيْتُهٗ وَنَفَخْتُ فِيْهِ مِنْ رُّوْحِيْ فَقَعُوْا لَهٗ سٰجِدِيْنَ

fa iżā sawwaituhū wa nafakhtu fīhi mir rūḥī fa qa‘ū lahū sājidīn(a).

Па када усавршим (догађај) и удахнем Свој дух (стварање) у њега, онда му се поклоните падајући ничице."

فَسَجَدَ الْمَلٰۤىِٕكَةُ كُلُّهُمْ اَجْمَعُوْنَۙ

fa sajadal-malā'ikatu kulluhum ajma‘ūn(a).

Тако су се анђели сви заједно поклонили,

اِلَّآ اِبْلِيْسَۗ اَبٰىٓ اَنْ يَّكُوْنَ مَعَ السّٰجِدِيْنَ

illā iblīs(a), abā ay yakūna ma‘as-sājidīn(a).

осим ђавола. Он је нерадо придружио се (анђелима) који су се клањали.

قَالَ يٰٓاِبْلِيْسُ مَا لَكَ اَلَّا تَكُوْنَ مَعَ السّٰجِدِيْنَ

qāla yā iblīsu mā laka allā takūna ma‘as-sājidīn(a).

Он (Алах) рече: „О сатано! Зашто се (не) клањаш њиме на сеџу?“

قَالَ لَمْ اَكُنْ لِّاَسْجُدَ لِبَشَرٍ خَلَقْتَهٗ مِنْ صَلْصَالٍ مِّنْ حَمَاٍ مَّسْنُوْنٍ

qāla lam akul li'asjuda libasyarin khalaqtahū min ṣalṣālim min ḥama'im masnūn(in).

Он (Иблис) рече: „Никада се нећу поклонити човеку кога си створио од суве глине, од црног блата коме је дат облик.“

قَالَ فَاخْرُجْ مِنْهَا فَاِنَّكَ رَجِيْمٌۙ

qāla fakhruj minhā fa innaka rajīm(un).

Он (Алах) је рекао: „Онда изађите из Раја, јер сте проклети.“

وَّاِنَّ عَلَيْكَ اللَّعْنَةَ اِلٰى يَوْمِ الدِّيْنِ

wa inna ‘alaikal-la‘nata ilā yaumid-dīn(i).

и заиста ће проклетство остати на вама до Судњег дана.“

قَالَ رَبِّ فَاَنْظِرْنِيْٓ اِلٰى يَوْمِ يُبْعَثُوْنَ

qāla rabbi fa anẓirnī ilā yaumi yub‘aṡūn(a).

Он (ђаво) рече: „Господару мој, (ако је то тако) онда ми одложи до дана када (људи) буду васкрсени.“

قَالَ فَاِنَّكَ مِنَ الْمُنْظَرِيْنَۙ

qāla fa innaka minal-munẓarīn(a).

Аллах каже: „(У реду) онда сте ви међу онима којима је дато одлагање,“

اِلٰى يَوْمِ الْوَقْتِ الْمَعْلُوْمِ

ilā yaumil-waqtil-ma‘lūm(i).

до одређеног дана (судњег дана)."

قَالَ رَبِّ بِمَآ اَغْوَيْتَنِيْ لَاُزَيِّنَنَّ لَهُمْ فِى الْاَرْضِ وَلَاُغْوِيَنَّهُمْ اَجْمَعِيْنَۙ

qāla rabbi bimā agwaitanī la'uzayyinanna lahum fil-arḍi wa la'ugwiyannahum ajma‘īn(a).

Он (Сатана) рече: „Господару мој, пошто си ме завео на странпутицу, учинићу да им (зло) изгледа привлачно на Земљи и све ћу их завести на странпутицу,“

اِلَّا عِبَادَكَ مِنْهُمُ الْمُخْلَصِيْنَ

illā ‘ibādaka minhumul-mukhlaṣīn(a).

осим Твојих слугу који су изабрани међу њима.

قَالَ هٰذَا صِرَاطٌ عَلَيَّ مُسْتَقِيْمٌ

qāla hāżā ṣirāṭun ‘alayya mustaqīm(un).

Он (Алах) је рекао: „Ово је прави пут (који води) до Мене.“

اِنَّ عِبَادِيْ لَيْسَ لَكَ عَلَيْهِمْ سُلْطٰنٌ اِلَّا مَنِ اتَّبَعَكَ مِنَ الْغَاوِيْنَ

inna ‘ibādī laisa laka ‘alaihim sulṭānun illā manittaba‘aka minal-gāwīn(a).

Заиста, ти (Иблисе) немаш моћ над Мојим робовима, осим над онима који те следе, наиме онима који су залутали.

وَاِنَّ جَهَنَّمَ لَمَوْعِدُهُمْ اَجْمَعِيْنَۙ

wa inna jahannama lamau‘iduhum ajma‘īn(a).

И заиста, пакао је заиста (место) које је обећано свима њима (ђаволовим следбеницима).

لَهَا سَبْعَةُ اَبْوَابٍۗ لِكُلِّ بَابٍ مِّنْهُمْ جُزْءٌ مَّقْسُوْمٌ ࣖ

lahā sab‘atu abwāb(in), likulli bābim minhum juz'um maqsūm(un).

(Пакао) има седам врата. Свака врата (су додељена) одређеној групи њих.

اِنَّ الْمُتَّقِيْنَ فِيْ جَنّٰتٍ وَّعُيُوْنٍۗ

innal-muttaqīna fī jannātiw wa ‘uyūn(in).

Заиста, побожни ће бити у баштама и изворима.

اُدْخُلُوْهَا بِسَلٰمٍ اٰمِنِيْنَ

udkhulūhā bisalāmin āminīn(a).

(Алах каже): „Уђите у њега у миру и безбедности.“

وَنَزَعْنَا مَا فِيْ صُدُوْرِهِمْ مِّنْ غِلٍّ اِخْوَانًا عَلٰى سُرُرٍ مُّتَقٰبِلِيْنَ

wa naza‘nā mā fī ṣudūrihim min gillin ikhwānan ‘alā sururim mutaqābilīn(a).

И уклонили смо сваку огорченост из њихових срца; осећали су се као браћа, седећи лицем у лице на каучу.

لَا يَمَسُّهُمْ فِيْهَا نَصَبٌ وَّمَا هُمْ مِّنْهَا بِمُخْرَجِيْنَ

lā yamassuhum fīhā naṣabuw wa mā hum minhā bimukhrajīn(a).

Не осећају умор у њему и неће бити уклоњени из њега.

۞ نَبِّئْ عِبَادِيْٓ اَنِّيْٓ اَنَا الْغَفُوْرُ الرَّحِيْمُۙ

nabbi' ‘ibādī annī anal-gafūrur-raḥīm(u).

Реци Мојим слугама да сам Ја Најпраштајући, Најмилосрднији,

وَاَنَّ عَذَابِيْ هُوَ الْعَذَابُ الْاَلِيْمُ

wa anna ‘ażābī huwal-‘ażābul-alīm(u).

и заиста, Моја казна је веома болна казна.

وَنَبِّئْهُمْ عَنْ ضَيْفِ اِبْرٰهِيْمَۘ

wa nabbi'hum ‘an ḍaifi ibrāhīm(a).

И обавести их (Мухамеда) о Ибрахимовом госту (анђелу).

اِذْ دَخَلُوْا عَلَيْهِ فَقَالُوْا سَلٰمًاۗ قَالَ اِنَّا مِنْكُمْ وَجِلُوْنَ

iż dakhalū ‘alaihi fa qālū salāmā(n), qāla innā minkum wajilūn(a).

Када су ушли на то место, рекли су: „Здраво.“ Он (Ибрахим) је рекао: „Заиста вас се плашимо.“

قَالُوْا لَا تَوْجَلْ اِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلٰمٍ عَلِيْمٍ

qālū lā taujal innā nubasysyiruka bigulāmin ‘alīm(in).

(Они) рекоше: „Не бој се, заиста ти јављамо радосну вест о (рођењу) сина (који ће бити) паметан човек (Исаак).“

قَالَ اَبَشَّرْتُمُوْنِيْ عَلٰٓى اَنْ مَّسَّنِيَ الْكِبَرُ فَبِمَ تُبَشِّرُوْنَ

qāla abasysyartumūnī ‘alā am massaniyal-kibaru fa bima tubasysyirūn(a).

Он (Ибрахим) је рекао: „Је ли истина да си ми саопштио добре вести иако сам био стар, па (на који начин) си их саопштио?“

قَالُوْا بَشَّرْنٰكَ بِالْحَقِّ فَلَا تَكُنْ مِّنَ الْقٰنِطِيْنَ

qālū basysyarnāka bil-ḥaqqi falā takum minal-qāniṭīn(a).

(Они) одговорише: „Ми ти исправно преносимо радосну вест, зато не буди међу онима који очајавају.“

قَالَ وَمَنْ يَّقْنَطُ مِنْ رَّحْمَةِ رَبِّهٖٓ اِلَّا الضَّاۤلُّوْنَ

qāla wa may yaqnaṭu mir raḥmati rabbihī illaḍ-ḍāllūn(a).

Он (Ибрахим) је рекао: „Нико не губи наду у милост свога Господара, осим оних који су залутали.“

قَالَ فَمَا خَطْبُكُمْ اَيُّهَا الْمُرْسَلُوْنَ

qāla famā khaṭbukum ayyuhal-mursalūn(a).

Он (Ибрахим) рече: „Који је ваш важан посао, о посланици?“

قَالُوْٓا اِنَّآ اُرْسِلْنَآ اِلٰى قَوْمٍ مُّجْرِمِيْنَۙ

qālū innā ursilnā ilā qaumim mujrimīn(a).

(Они) одговорише: „Заиста, послати смо грешном народу,

اِلَّآ اٰلَ لُوْطٍۗ اِنَّا لَمُنَجُّوْهُمْ اَجْمَعِيْنَۙ

illā āla lūṭ(in), innā lamunajjūhum ajma‘īn(a).

осим Лутових следбеника. Заиста, сигурно ћемо их све спасити,

اِلَّا امْرَاَتَهٗ قَدَّرْنَآ اِنَّهَا لَمِنَ الْغٰبِرِيْنَ ࣖ

illamra'atahū qaddarnā innahā laminal-gābirīn(a).

Осим његове жене, утврдили смо да је она једна од оних који су остали (са осталим неверницима).“

فَلَمَّا جَاۤءَ اٰلَ لُوْطِ ِۨالْمُرْسَلُوْنَۙ

falammā jā'a āla lūṭinil-mursalūn(a).

Дакле, када је гласник дошао код Лутових следбеника,

قَالَ اِنَّكُمْ قَوْمٌ مُّنْكَرُوْنَ

qāla innakum qaumum munkarūn(a).

Он (Лут) рече: „Заиста си ти неко кога не познајемо.“

قَالُوْا بَلْ جِئْنٰكَ بِمَا كَانُوْا فِيْهِ يَمْتَرُوْنَ

qālū bal ji'nāka bimā kānū fīhi yamtarūn(a).

(Посланици) одговорише: „Заиста, дошли смо ти доносећи казну коју су они увек порицали.“

وَاَتَيْنٰكَ بِالْحَقِّ وَاِنَّا لَصٰدِقُوْنَ

wa ataināka bil-ḥaqqi wa innā laṣādiqūn(a).

И ми вам долазимо доносећи истину и заиста, ми смо истинити људи.

فَاَسْرِ بِاَهْلِكَ بِقِطْعٍ مِّنَ الَّيْلِ وَاتَّبِعْ اَدْبَارَهُمْ وَلَا يَلْتَفِتْ مِنْكُمْ اَحَدٌ وَّامْضُوْا حَيْثُ تُؤْمَرُوْنَ

fa asri bi'ahlika biqiṭ‘im minal-laili wattabi‘ adbārahum wa lā yaltafit minkum aḥaduw wamḍū ḥaiṡu tu'marūn(a).

Зато изађите на крају вечери са својом породицом и пратите их. Нека се нико од вас не осврће и наставите свој пут до места где вам је заповеђено да идете.“

وَقَضَيْنَآ اِلَيْهِ ذٰلِكَ الْاَمْرَ اَنَّ دَابِرَ هٰٓؤُلَاۤءِ مَقْطُوْعٌ مُّصْبِحِيْنَ

wa qaḍainā ilaihi żālikal-amra anna dābira hā'ulā'i maqṭū‘um muṣbiḥīn(a).

И Ми смо му (Луту) одредили да ће у зору бити потпуно уништени.

وَجَاۤءَ اَهْلُ الْمَدِيْنَةِ يَسْتَبْشِرُوْنَ

wa jā'a ahlul-madīnati yastabsyirūn(a).

И људи из града дођоше (у Лутову кућу) са радошћу (због доласка госта).

قَالَ اِنَّ هٰٓؤُلَاۤءِ ضَيْفِيْ فَلَا تَفْضَحُوْنِۙ

qāla inna hā'ulā'i ḍaifī falā tafḍaḥūn(i).

Он (Лут) рече: „Заиста су моји гости, зато ме не срамотите,“

وَاتَّقُوا اللّٰهَ وَلَا تُخْزُوْنِ

wattaqullāha wa lā tukhzūn(i).

И бојте се Аллаха и не вређајте ме."

قَالُوْٓا اَوَلَمْ نَنْهَكَ عَنِ الْعٰلَمِيْنَ

qālū awalam nanhaka ‘anil-‘ālamīn(a).

(Они) су рекли: „Зар вам нисмо забранили да (штитите) људе?“

قَالَ هٰٓؤُلَاۤءِ بَنٰتِيْٓ اِنْ كُنْتُمْ فٰعِلِيْنَۗ

qāla hā'ulā'i banātī in kuntum fā‘ilīn(a).

Он (Лут) рече: „То су кћери моје (земље) (ожени се њима), ако желиш.“

لَعَمْرُكَ اِنَّهُمْ لَفِيْ سَكْرَتِهِمْ يَعْمَهُوْنَ

la‘amruka innahum lafī sakratihim ya‘mahūn(a).

(Алах је рекао): „Твојим годинама (Мухамеде), заиста, они су залутали у пијанству (заблуди).“

فَاَخَذَتْهُمُ الصَّيْحَةُ مُشْرِقِيْنَۙ

fa akhażathumuṣ-ṣaiḥatu musyriqīn(a).

Тада их је уништио гласан грмљави звук, када је сунце требало да изађе.

فَجَعَلْنَا عَالِيَهَا سَافِلَهَا وَاَمْطَرْنَا عَلَيْهِمْ حِجَارَةً مِّنْ سِجِّيْلٍ

fa ja‘alnā ‘āliyahā sāfilahā wa amṭarnā ‘alaihim ḥijāratam min sijjīl(in).

Па смо (земљу) преокренули и посути их камењем из тврде земље.

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيٰتٍ لِّلْمُتَوَسِّمِيْنَۙ

inna fī żālika la'āyātil lil-mutawassimīn(a).

Заиста, у томе су знаци (Алахове моћи) за оне који пажљиво слушају знакове,

وَاِنَّهَا لَبِسَبِيْلٍ مُّقِيْمٍ

wa innahā labisabīlim muqīm(in).

и заиста, (земља) заиста лежи на путу којим још увек (путују људи).

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً لِّلْمُؤْمِنِيْنَۗ

inna fī żālika la'āyatal lil-mu'minīn(a).

Заиста, у овоме је заиста знак (Алахове моћи) за оне који верују.

وَاِنْ كَانَ اَصْحٰبُ الْاَيْكَةِ لَظٰلِمِيْنَۙ

wa in kāna aṣḥābul-aikati laẓālimīn(a).

И заиста, народ Аике је заиста неправедан народ

فَانْتَقَمْنَا مِنْهُمْۘ وَاِنَّهُمَا لَبِاِمَامٍ مُّبِيْنٍۗ ࣖ

fantaqamnā minhum, wa innahumā labi'imāmim mubīn(in).

па смо их уништили. А заправо се те две (земље) налазе на једном аутопуту.

وَلَقَدْ كَذَّبَ اَصْحٰبُ الْحِجْرِ الْمُرْسَلِيْنَۙ

wa laqad każżaba aṣḥābul-ḥijril-mursalīn(a).

И заиста, становници земље Хиџр су потпуно слагали (своје) посланике,

وَاٰتَيْنٰهُمْ اٰيٰتِنَا فَكَانُوْا عَنْهَا مُعْرِضِيْنَۙ

wa ātaināhum āyātinā fa kānū ‘anhā mu‘riḍīn(a).

И Ми смо им донели Наше знаке (моћи), али они се стално окрећу од њих,

وَكَانُوْا يَنْحِتُوْنَ مِنَ الْجِبَالِ بُيُوْتًا اٰمِنِيْنَ

wa kānū yanḥitūna minal-jibāli buyūtan āminīn(a).

и клесали су куће од стене, (у којима су живели) са осећајем сигурности.

فَاَخَذَتْهُمُ الصَّيْحَةُ مُصْبِحِيْنَۙ

fa akhażathumuṣ-ṣaiḥatu muṣbiḥīn(a).

Тада их је уништила гласна бука која је загрмела ујутру,

فَمَآ اَغْنٰى عَنْهُمْ مَّا كَانُوْا يَكْسِبُوْنَۗ

famā agnā ‘anhum mā kānū yaksibūn(a).

тако да им је бескорисно оно за шта су се трудили.

وَمَا خَلَقْنَا السَّمٰوٰتِ وَالْاَرْضَ وَمَا بَيْنَهُمَآ اِلَّا بِالْحَقِّۗ وَاِنَّ السَّاعَةَ لَاٰتِيَةٌ فَاصْفَحِ الصَّفْحَ الْجَمِيْلَ

wa mā khalaqnas-samāwāti wal-arḍa wa mā bainahumā illā bil-ḥaqq(i), wa innas-sā‘ata la'ātiyatun faṣfaḥiṣ-ṣafḥal-jamīl(a).

И Ми нисмо створили небеса и Земљу и оно што је између њих, осим са истином. Апокалипса ће заиста доћи, па им опрости на добар начин.

اِنَّ رَبَّكَ هُوَ الْخَلّٰقُ الْعَلِيْمُ

inna rabbaka huwal-khallāqul-‘alīm(u).

Заиста, Господ твој, Он је Светворитељ, Свезнајући.

وَلَقَدْ اٰتَيْنٰكَ سَبْعًا مِّنَ الْمَثَانِيْ وَالْقُرْاٰنَ الْعَظِيْمَ

wa laqad ātaināka sab‘am minal-maṡānī wal-qur'ānal-‘aẓīm(a).

И заиста, Ми смо вам дали седам (ајета) који се (рецитују) више пута и велики Куран.

لَا تَمُدَّنَّ عَيْنَيْكَ اِلٰى مَا مَتَّعْنَا بِهٖٓ اَزْوَاجًا مِّنْهُمْ وَلَا تَحْزَنْ عَلَيْهِمْ وَاخْفِضْ جَنَاحَكَ لِلْمُؤْمِنِيْنَ

lā tamuddanna ‘ainaika ilā mā matta‘nā bihī azwājam minhum wa lā taḥzan ‘alaihim wakhfiḍ janāḥaka lil-mu'minīn(a).

Никада (Мухамеде) не окрећи поглед свој ка животним задовољствима која смо дали неким групама њих (неверницима), и не буди тужан због њих и буди понизан према онима који верују.

وَقُلْ اِنِّيْٓ اَنَا النَّذِيْرُ الْمُبِيْنُۚ

wa qul innī anan-nażīrul-mubīn(u).

И реци (Мухамед): „Ја сам, заиста, јасни упозоривач.“

كَمَآ اَنْزَلْنَا عَلَى الْمُقْتَسِمِيْنَۙ

kamā anzalnā ‘alal-muqtasimīn(a).

Као што смо (упозорили), објавили смо (казну) онима који разликују (у Аллаховој књизи),

الَّذِيْنَ جَعَلُوا الْقُرْاٰنَ عِضِيْنَ

allażīna ja‘alul-qur'āna ‘iḍīn(a).

(наиме) они који су поделили Куран.

فَوَرَبِّكَ لَنَسْـَٔلَنَّهُمْ اَجْمَعِيْنَۙ

fa wa rabbika lanas'alannahum ajma‘īn(a).

Тако ми Господара твог, Ми ћемо их све питати,

عَمَّا كَانُوْا يَعْمَلُوْنَ

‘ammā kānū ya‘malūn(a).

о томе шта су раније урадили.

فَاصْدَعْ بِمَا تُؤْمَرُ وَاَعْرِضْ عَنِ الْمُشْرِكِيْنَ

faṣda‘ bimā tu'maru wa a‘riḍ ‘anil-musyrikīn(a).

Зато (Мухамеде) јавно преноси све што ти је наређено и окрени се од многобошца.

اِنَّا كَفَيْنٰكَ الْمُسْتَهْزِءِيْنَۙ

innā kafainākal-mustahzi'īn(a).

Заиста, Ми те (Мухамеде) штитимо од (зла) оних који ти се ругају,

الَّذِيْنَ يَجْعَلُوْنَ مَعَ اللّٰهِ اِلٰهًا اٰخَرَۚ فَسَوْفَ يَعْلَمُوْنَ

allażīna yaj‘alūna ma‘allāhi ilāhan ākhar(a), fa saufa ya‘lamūn(a).

(наиме) они који верују да постоји други бог осим Аллаха; они ће ускоро сазнати (последице).

وَلَقَدْ نَعْلَمُ اَنَّكَ يَضِيْقُ صَدْرُكَ بِمَا يَقُوْلُوْنَۙ

wa laqad na‘lamu annaka yaḍīqu ṣadruka bimā yaqūlūn(a).

И заиста, Ми знамо да ти се груди стежу због онога што говоре.

فَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ وَكُنْ مِّنَ السّٰجِدِيْنَۙ

fa sabbiḥ biḥamdi rabbika wa kum minas-sājidīn(a).

Зато се прослави хвалећи Господара свога и буди међу онима који се поклоне,

وَاعْبُدْ رَبَّكَ حَتّٰى يَأْتِيَكَ الْيَقِيْنُ ࣖࣖ

wa‘bud rabbaka ḥattā ya'tiyakal-yaqīn(u).

И обожавај Господа свога док те не дође извесна (смрт).