Прихвати ислам, кликни овде
Islam Al-Haq: Kuran i Hadis
(Pravi islam)

Q.S Аш-Шуара (اَلشُّعَرَاء) - 227 Број стихова

(Песници)

Qari

Murottal Audio

1

طٰسۤمّۤ

Ṭā sīm mīm.

Та Син Мим


2

تِلْكَ اٰيٰتُ الْكِتٰبِ الْمُبِيْنِ

tilka āyātul-kitābil-mubīn(i).

Ово су јасни ајети Књиге (Ал-Курана).


3

لَعَلَّكَ بَاخِعٌ نَّفْسَكَ اَلَّا يَكُوْنُوْا مُؤْمِنِيْنَ

la‘allaka bākhi‘un nafsaka allā yakūnū mu'minīn(a).

Може бити да ћеш се ти (Мухамеде) уништити (тугом), зато што они (становници Меке) не верују.


4

اِنْ نَّشَأْ نُنَزِّلْ عَلَيْهِمْ مِّنَ السَّمَاۤءِ اٰيَةً فَظَلَّتْ اَعْنَاقُهُمْ لَهَا خٰضِعِيْنَ

in nasya' nunazzil ‘alaihim minas-samā'i āyatan fa ẓallat a‘nāquhum lahā khāḍi‘īn(a).

Да смо хтели, послали бисмо им чудо с неба, које би им вратове понизно поклонило пред Њим.


5

وَمَا يَأْتِيْهِمْ مِّنْ ذِكْرٍ مِّنَ الرَّحْمٰنِ مُحْدَثٍ اِلَّا كَانُوْا عَنْهُ مُعْرِضِيْنَ

wa mā ya'tīhim min żikrim minar-raḥmāni muḥdaṡin illā kānū ‘anhu mu‘riḍīn(a).

И сваки пут када би им се од Најмилосрднијег Бога појавило ново упозорење (објављени стих из Курана), они би се увек окретали од њега.


6

فَقَدْ كَذَّبُوْا فَسَيَأْتِيْهِمْ اَنْۢبـٰۤؤُا مَا كَانُوْا بِهٖ يَسْتَهْزِءُوْنَ

faqad każżabū fa saya'tīhim ambā'u mā kānū bihī yastahzi'ūn(a).

Заиста, они су порицали (Куран), па ће им у будућности доћи (истина) вест о ономе (судбини) коју су исмевали.


7

اَوَلَمْ يَرَوْا اِلَى الْاَرْضِ كَمْ اَنْۢبَتْنَا فِيْهَا مِنْ كُلِّ زَوْجٍ كَرِيْمٍ

awalam yarau ilal-arḍi kam ambatnā fīhā min kulli zaujin karīm(in).

И зар не гледају у Земљу, колико лепих парова Ми дајемо да на њој узгајамо?


8

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةًۗ وَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

Заиста, у таквима постоје знаци (Алахове величине), али већина њих не верује.


9

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

И заиста, Господ твој је Најмоћнији, Најмилосрднији.


10

وَاِذْ نَادٰى رَبُّكَ مُوْسٰٓى اَنِ ائْتِ الْقَوْمَ الظّٰلِمِيْنَ ۙ

wa iż nādā rabbuka mūsā ani'til-qaumaẓ-ẓālimīn(a).

И (сјети се) када је Господ твој позвао Мусу (речима Својим): „Дођи неправедном народу,


11

قَوْمَ فِرْعَوْنَ ۗ اَلَا يَتَّقُوْنَ

qauma fir‘aun(a), alā yattaqūn(a).

(наиме) народ фараона. Зашто се не боје Алаха?


12

قَالَ رَبِّ اِنِّيْٓ اَخَافُ اَنْ يُّكَذِّبُوْنِ ۗ

qāla rabbi innī akhāfu ay yukażżibūn(i).

Он (Мусије) рече: „Господару мој, заиста се бојим да ће ме слагати,


13

وَيَضِيْقُ صَدْرِيْ وَلَا يَنْطَلِقُ لِسَانِيْ فَاَرْسِلْ اِلٰى هٰرُوْنَ

wa yaḍīqu ṣadrī wa lā yanṭaliqu lisānī fa arsil ilā hārūn(a).

да ми се груди стегну и језик не буде течан, па пошаљи Харуна (са мном).


14

وَلَهُمْ عَلَيَّ ذَنْۢبٌ فَاَخَافُ اَنْ يَّقْتُلُوْنِ ۚ

wa lahum ‘alayya żambun fa akhāfu ay yaqtulūn(i).

Пошто сам згрешио против њих, плашио сам се да ће ме убити.“


15

قَالَ كَلَّا ۚفَاذْهَبَا بِاٰيٰتِنَآ اِنَّا مَعَكُمْ مُّسْتَمِعُوْنَ ۙ

qāla kallā, fażhabā bi'āyātinā innā ma‘akum mustami‘ūn(a).

(Алах) рече: „Не бојте се (неће вас моћи убити)! Зато идите обојица и донесите Наша знамења (чуда); заиста, Ми смо с вама и слушамо (шта говоре).“


16

فَأْتِيَا فِرْعَوْنَ فَقُوْلَآ اِنَّا رَسُوْلُ رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۙ

fa'tiyā fir‘auna faqūlā innā rasūlu rabbil-‘ālamīn(a).

Зато дођите обојица фараону и реците: „Заиста, ми смо посланици Господара свих светова,


17

اَنْ اَرْسِلْ مَعَنَا بَنِيْٓ اِسْرَاۤءِيْلَ ۗ

an arsil ma‘anā banī isrā'īl(a).

нека деца Израиљева (иду) с нама."


18

قَالَ اَلَمْ نُرَبِّكَ فِيْنَا وَلِيْدًا وَّلَبِثْتَ فِيْنَا مِنْ عُمُرِكَ سِنِيْنَ ۗ

qāla alam nurabbika fīnā walīdaw wa labiṡta fīnā min ‘umurika sinīn(a).

Он (фараон) одговори: „Зар се нисмо бринули о теби у нашем кругу (породици), када си још био дете и живео си са нама неколико година од твојих година?


19

وَفَعَلْتَ فَعْلَتَكَ الَّتِيْ فَعَلْتَ وَاَنْتَ مِنَ الْكٰفِرِيْنَ

wa fa‘alta fa‘latakal-latī fa‘alta wa anta minal-kāfirīn(a).

И ти (Мојсе) си учинио (грешку) дела која си учинио и ти си један од незахвалних људи.


20

قَالَ فَعَلْتُهَآ اِذًا وَّاَنَا۠ مِنَ الضَّاۤلِّيْنَ

qāla fa‘altuhā iżaw wa ana minaḍ-ḍāllīn(a).

Он (Мојсије) је рекао: „Ја сам то учинио, а у то време сам био један од оних који су погрешили.“


21

فَفَرَرْتُ مِنْكُمْ لَمَّا خِفْتُكُمْ فَوَهَبَ لِيْ رَبِّيْ حُكْمًا وَّجَعَلَنِيْ مِنَ الْمُرْسَلِيْنَ

fa farartu minkum lammā khiftukum fa wahaba lī rabbī ḥukmaw wa ja‘alanī minal-mursalīn(a).

Онда сам побегао од вас јер сам вас се бојао, а онда ми је Господар мој подарио знање и учинио ме једним од посланика.


22

وَتِلْكَ نِعْمَةٌ تَمُنُّهَا عَلَيَّ اَنْ عَبَّدْتَّ بَنِيْٓ اِسْرَاۤءِيْلَ ۗ

wa tilka ni‘matun tamunnuhā ‘alayya an ‘abbatta banī isrā'īl(a).

И то је доброта коју си ми дао, (док) си поробио децу Израела."


23

قَالَ فِرْعَوْنُ وَمَا رَبُّ الْعٰلَمِيْنَ ۗ

qāla fir‘aunu wa mā rabbul-‘ālamīn(a).

Фараон је упитао: „Ко је Господар свих светова?“


24

قَالَ رَبُّ السَّمٰوٰتِ وَالْاَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَاۗ اِنْ كُنْتُمْ مُّوْقِنِيْنَ

qāla rabbus-samāwāti wal-arḍi wa mā bainahumā, in kuntum mūqinīn(a).

Он (Мојсије) одговори: „Бог који је створио небеса и земљу и оно што је између њих (то је ваш Бог), ако верујете у Њега.“


25

قَالَ لِمَنْ حَوْلَهٗٓ اَلَا تَسْتَمِعُوْنَ

qāla liman ḥaulahū alā tastami‘ūn(a).

Он (фараон) рече људима око себе: „Зар нисте чули (шта је рекао)?“


26

قَالَ رَبُّكُمْ وَرَبُّ اٰبَاۤىِٕكُمُ الْاَوَّلِيْنَ

qāla rabbukum wa rabbu ābā'ikumul-awwalīn(a).

Он (Мојсије) рече: „(Он) је твој Бог и Бог твојих предака.“


27

قَالَ اِنَّ رَسُوْلَكُمُ الَّذِيْٓ اُرْسِلَ اِلَيْكُمْ لَمَجْنُوْنٌ

qāla inna rasūlakumul-lażī ursila ilaikum lamajnūn(un).

Он (фараон) рече: „Заиста, твој Посланик који ти је послат био је луд човек.“


28

قَالَ رَبُّ الْمَشْرِقِ وَالْمَغْرِبِ وَمَا بَيْنَهُمَاۗ اِنْ كُنْتُمْ تَعْقِلُوْنَ

qāla rabbul-masyriqi wal-magribi wa mā bainahumā, in kuntum ta‘qilūn(a).

Он (Мојсије) рече: „(Он је) Господ (који влада) истоком и западом и оним што је између њих; ако разумете.“


29

قَالَ لَىِٕنِ اتَّخَذْتَ اِلٰهًا غَيْرِيْ لَاَجْعَلَنَّكَ مِنَ الْمَسْجُوْنِيْنَ

qāla la'inittakhażta ilāhan gairī la'aj‘alannaka minal-masjūnīn(a).

Он (фараон) рече: „Заиста, ако се будеш клањао неком другом Богу осим мени, сигурно ћу те бацити у тамницу.“


30

قَالَ اَوَلَوْ جِئْتُكَ بِشَيْءٍ مُّبِيْنٍ

qāla awalau ji'tuka bisyai'im mubīn(in).

Он (Мојсије) је рекао: „Зар би (то урадио) чак и да ти покажем нешто стварно (доказ)?“


31

قَالَ فَأْتِ بِهٖٓ اِنْ كُنْتَ مِنَ الصّٰدِقِيْنَ

qāla fa'ti bihī in kunta minaṣ-ṣādiqīn(a).

Он (фараон) рече: „Покажите ми нешто (прави доказ) ако сте један од људи који говоре истину!“


32

فَاَلْقٰى عَصَاهُ فَاِذَا هِيَ ثُعْبَانٌ مُّبِيْنٌ ۚ

fa alqā ‘aṣāhu fa iżā hiya ṡu‘bānum mubīn(un).

Тако је он (Мојсије) бацио свој штап, одједном се штап претворио у праву велику змију.


33

وَنَزَعَ يَدَهٗ فَاِذَا هِيَ بَيْضَاۤءُ لِلنّٰظِرِيْنَ ࣖ

wa naza‘a yadahū fa iżā hiya baiḍā'u lin-nāẓirīn(a).

И извадивши руку (из одеће своје), она одједном постаде бела (блистава) за оне који је видеше.


34

قَالَ لِلْمَلَاِ حَوْلَهٗٓ اِنَّ هٰذَا لَسٰحِرٌ عَلِيْمٌ ۙ

qāla lil-mala'i ḥaulahū inna hāżā lasāḥirun ‘alīm(un).

Он (фараон) рече вођама око себе: „Заиста, он (Мојсије) мора да је вешт чаробњак,


35

يُّرِيْدُ اَنْ يُّخْرِجَكُمْ مِّنْ اَرْضِكُمْ بِسِحْرِهٖۖ فَمَاذَا تَأْمُرُوْنَ

yurīdu ay yukhrijakum min arḍikum bisiḥrih(ī), fa māżā ta'murūn(a).

Он жели да те истера из твоје земље својом магијом; шта онда предлажеш?”


36

قَالُوْٓا اَرْجِهْ وَاَخَاهُ وَابْعَثْ فِى الْمَدَاۤىِٕنِ حٰشِرِيْنَ ۙ

qālū arjih wa akhāhu wab‘aṡ fil-madā'ini ḥāsyirīn(a).

Одговорили су: „Задржите (неко време) њега и његовог брата, и пошаљите по земљи оне који ће сакупљати (магију),“


37

يَأْتُوْكَ بِكُلِّ سَحَّارٍ عَلِيْمٍ

ya'tūka bikulli saḥḥārin ‘alīm(in).

сигурно ће ти довести све паметне мађионичаре.“


38

فَجُمِعَ السَّحَرَةُ لِمِيْقَاتِ يَوْمٍ مَّعْلُوْمٍ ۙ

fa jumi‘as-saḥaratu limīqāti yaumim ma‘lūm(in).

Тада су се чаробњаци окупили у (одређено) време на одређени дан,


39

وَّقِيْلَ لِلنَّاسِ هَلْ اَنْتُمْ مُّجْتَمِعُوْنَ ۙ

wa qīla lin-nāsi hal antum mujtami‘ūn(a).

и објавио народу: „Сви се окупите,


40

لَعَلَّنَا نَتَّبِعُ السَّحَرَةَ اِنْ كَانُوْا هُمُ الْغٰلِبِيْنَ

la‘allanā nattabi‘us-saḥarata in kānū humul-gālibīn(a).

да пратимо мађионичаре, ако победе.”


41

فَلَمَّا جَاۤءَ السَّحَرَةُ قَالُوْا لِفِرْعَوْنَ اَىِٕنَّ لَنَا لَاَجْرًا اِنْ كُنَّا نَحْنُ الْغٰلِبِيْنَ

falammā jā'as-saḥaratu qālū lifir‘auna a'inna lanā la'ajran in kunnā naḥnul-gālibīn(a).

Па кад дођоше чаробњаци, рекоше фараону: „Хоћемо ли заиста добити велику награду ако победимо?“


42

قَالَ نَعَمْ وَاِنَّكُمْ اِذًا لَّمِنَ الْمُقَرَّبِيْنَ

qāla na‘am wa innakum iżal laminal-muqarrabīn(a).

Он (фараон) одговори: „Да, и заиста ћеш сигурно имати положај близак (мени).“


43

قَالَ لَهُمْ مُّوْسٰٓى اَلْقُوْا مَآ اَنْتُمْ مُّلْقُوْنَ

qāla lahum mūsā alqū mā antum mulqūn(a).

Он (Мојсије) им рече: „Баците шта год желите да баците.“


44

فَاَلْقَوْا حِبَالَهُمْ وَعِصِيَّهُمْ وَقَالُوْا بِعِزَّةِ فِرْعَوْنَ اِنَّا لَنَحْنُ الْغٰلِبُوْنَ

fa alqau ḥibālahum wa ‘iṣiyyahum wa qālū bi‘izzati fir‘auna innā lanaḥnul-gālibūn(a).

Тада су бацили своја конопце и штапове и рекли: „Силом фараона, сигурно ћемо победити.“


45

فَاَلْقٰى مُوْسٰى عَصَاهُ فَاِذَا هِيَ تَلْقَفُ مَا يَأْفِكُوْنَ ۚ

fa alqā mūsā ‘aṣāhu fa iżā hiya talqafu mā ya'fikūn(a).

Тада је Мојсије бацио свој штап и изненада прогутао лажне ствари које су направили.


46

فَاُلْقِيَ السَّحَرَةُ سٰجِدِيْنَ ۙ

fa ulqiyas-saḥaratu sājidīn(a).

Тада су чаробњаци пали ничице и поклонили се.


47

قَالُوْٓا اٰمَنَّا بِرَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۙ

qālū āmannā birabbil-‘ālamīn(a).

Рекоше: „Верујемо у Господара свих светова,


48

رَبِّ مُوْسٰى وَهٰرُوْنَ

rabbi mūsā wa hārūn(a).

(наиме) Господ Мојсија и Арона.”


49

قَالَ اٰمَنْتُمْ لَهٗ قَبْلَ اَنْ اٰذَنَ لَكُمْۚ اِنَّهٗ لَكَبِيْرُكُمُ الَّذِيْ عَلَّمَكُمُ السِّحْرَۚ فَلَسَوْفَ تَعْلَمُوْنَ ەۗ لَاُقَطِّعَنَّ اَيْدِيَكُمْ وَاَرْجُلَكُمْ مِّنْ خِلَافٍ وَّلَاُصَلِّبَنَّكُمْ اَجْمَعِيْنَۚ

qāla āmantum lahū qabla an āżana lakum, innahū lakabīrukumul-lażī ‘allamakumus-siḥr(a), fa lasaufa ta‘lamūn(a), la'uqaṭṭi‘anna aidiyakum wa arjulakum min khilāfiw wa la'uṣallibannakum ajma'īn(a).

Он (фараон) рече: „Зашто сте веровали у Мојсија пре него што сам вам дао дозволу? Заиста, он је био ваш вођа који вас је учио магији. Касније ћете сигурно знати (последице својих поступака). Дефинитивно ћу вам одсећи руке и ноге попреко и заиста, све ћу вас распети.“


50

قَالُوْا لَا ضَيْرَ ۖاِنَّآ اِلٰى رَبِّنَا مُنْقَلِبُوْنَ ۚ

qālū lā ḍair(a), innā ilā rabbinā munqalibūn(a).

Рекоше: „Немамо чега да се бојимо, јер ћемо се вратити нашем Господу.“


51

اِنَّا نَطْمَعُ اَنْ يَّغْفِرَ لَنَا رَبُّنَا خَطٰيٰنَآ اَنْ كُنَّآ اَوَّلَ الْمُؤْمِنِيْنَ ۗ ࣖ

innā naṭma‘u ay yagfira lanā rabbunā khaṭāyānā an kunnā awwalal-mu'minīn(a).

Заиста, ми заиста желимо да нам Господ опрости наше грешке, јер смо ми први поверовали.


52

۞ وَاَوْحَيْنَآ اِلٰى مُوْسٰىٓ اَنْ اَسْرِ بِعِبَادِيْٓ اِنَّكُمْ مُّتَّبَعُوْنَ

wa auḥainā ilā mūsā an asri bi‘ibādī innakum muttaba‘ūn(a).

И објавили смо Муси: „Иди ноћу, поведи слуге Моје, јер ћеш сигурно бити прогоњен.“


53

فَاَرْسَلَ فِرْعَوْنُ فِى الْمَدَاۤىِٕنِ حٰشِرِيْنَ ۚ

fa arsala fir‘aunu fil-madā'ini ḥāsyirīn(a).

Тада је фараон послао људе у градове (да окупе његове војске).


54

اِنَّ هٰٓؤُلَاۤءِ لَشِرْذِمَةٌ قَلِيْلُوْنَۙ

inna hā'ulā'i lasyirzimatun qalīlūn(a).

(Фараон рече): „Заиста су они (деца Израиља) само мала група,“


55

وَاِنَّهُمْ لَنَا لَغَاۤىِٕظُوْنَ ۙ

wa innahum lanā lagā'iẓūn(a).

и заиста су учинили ствари које нас разљуте,


56

وَاِنَّا لَجَمِيْعٌ حٰذِرُوْنَ ۗ

wa innā lajamī‘un ḥāżirūn(a).

и заиста, сви ми без изузетка морамо увек бити будни.“


57

فَاَخْرَجْنٰهُمْ مِّنْ جَنّٰتٍ وَّعُيُوْنٍ ۙ

fa akhrajnāhum min jannātiw wa ‘uyūn(in).

Затим смо их (фараона и његов народ) извели из башта и извора,


58

وَّكُنُوْزٍ وَّمَقَامٍ كَرِيْمٍ ۙ

wa kunūziw wa maqāmin karīm(in).

и (од) богатства и племенитог положаја,


59

كَذٰلِكَۚ وَاَوْرَثْنٰهَا بَنِيْٓ اِسْرَاۤءِيْلَ ۗ

każālik(a), wa auraṡnāhā banī isrā'īl(a).

тако, и све то смо дали синовима Исраиловим.


60

فَاَتْبَعُوْهُمْ مُّشْرِقِيْنَ

fa atba‘ūhum musyriqīn(a).

Тада су (фараон и његова војска) могли да их сустигну при изласку сунца.


61

فَلَمَّا تَرٰۤءَا الْجَمْعٰنِ قَالَ اَصْحٰبُ مُوْسٰٓى اِنَّا لَمُدْرَكُوْنَ ۚ

falammā tarā'al-jam‘āni qāla aṣḥābu mūsā innā lamudrakūn(a).

Па кад су се две групе виделе, Мојсијеви следбеници рекоше: „Заиста ћемо бити стигнути.“


62

قَالَ كَلَّا ۗاِنَّ مَعِيَ رَبِّيْ سَيَهْدِيْنِ

qāla kallā, inna ma‘iya rabbī sayahdīn(i).

Он (Мусије) одговори: „Никада ме неће (стићи); заиста је Господ мој са мном, Он ће ме упутити.“


63

فَاَوْحَيْنَآ اِلٰى مُوْسٰٓى اَنِ اضْرِبْ بِّعَصَاكَ الْبَحْرَۗ فَانْفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرْقٍ كَالطَّوْدِ الْعَظِيْمِ ۚ

fa auḥainā ilā mūsā aniḍrib bi‘aṣākal-baḥr(a), fanfalaqa fa kāna kullu firqin kaṭ-ṭaudil ‘aẓīm(i).

Тада смо објавили Муси: „Удари море штапом својим!“ И море се раздвоји, и сваки део постаде као велика планина.


64

وَاَزْلَفْنَا ثَمَّ الْاٰخَرِيْنَ ۚ

wa azlafnā ṡammal-ākharīn(a).

И ту смо приближили остале групе.


65

وَاَنْجَيْنَا مُوْسٰى وَمَنْ مَّعَهٗٓ اَجْمَعِيْنَ ۚ

wa anjainā mūsā wa mam ma‘ahū ajma‘īn(a).

И спасисмо Мусу и оне који су били с њим.


66

ثُمَّ اَغْرَقْنَا الْاٰخَرِيْنَ ۗ

Ṡumma agraqnal-ākharīn(a).

Онда смо потопили остале групе.


67

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً ۗوَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

Заиста, у таквима постоји знак (Алахове моћи), али већина њих не верује.


68

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

wa inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

А Господ твој је, заиста, Најмоћнији, Најмилосрднији.


69

وَاتْلُ عَلَيْهِمْ نَبَاَ اِبْرٰهِيْمَ ۘ

watlu ‘alaihim naba'a ibrāhīm(a).

И прочитај им причу о Авраму.


70

اِذْ قَالَ لِاَبِيْهِ وَقَوْمِهٖ مَا تَعْبُدُوْنَ

iż qāla li'abīhi wa qaumihī mā ta‘budūn(a).

Када је (Ибрахим) рекао свом оцу и свом народу: „Чему се клањате?“


71

قَالُوْا نَعْبُدُ اَصْنَامًا فَنَظَلُّ لَهَا عٰكِفِيْنَ

qālū na‘budu aṣnāman fa naẓallu lahā ‘ākifīn(a).

Одговорили су: „Ми се клањамо идолима и увек им се марљиво клањамо.“


72

قَالَ هَلْ يَسْمَعُوْنَكُمْ اِذْ تَدْعُوْنَ ۙ

qāla hal yasma‘ūnakum iż tad‘ūn(a).

Он (Аврам) рече: „Да ли те чују када им се молиш?“


73

اَوْ يَنْفَعُوْنَكُمْ اَوْ يَضُرُّوْنَ

au yanfa‘ūnakum au yaḍurrūn(a).

Или (могу ли) вам користити или вам наштетити?”


74

قَالُوْا بَلْ وَجَدْنَآ اٰبَاۤءَنَا كَذٰلِكَ يَفْعَلُوْنَ

qālū bal wajadnā ābā'anā każālika yaf‘alūn(a).

Одговорили су: „Не, али смо затекли наше претке како то раде.“


75

قَالَ اَفَرَءَيْتُمْ مَّا كُنْتُمْ تَعْبُدُوْنَ ۙ

qāla afa ra'aitum mā kuntum ta‘budūn(a).

Он (Ибрахим) је рекао: „Да ли обраћате пажњу на оно што обожавате,


76

اَنْتُمْ وَاٰبَاۤؤُكُمُ الْاَقْدَمُوْنَ ۙ

antum wa ābā'ukumul-aqdamūn(a).

ти и твоји преци?


77

فَاِنَّهُمْ عَدُوٌّ لِّيْٓ اِلَّا رَبَّ الْعٰلَمِيْنَ ۙ

fa innahum ‘aduwwul lī illā rabbal-‘ālamīn(a).

Заиста, они (оно што обожавате) су моји непријатељи, за разлику од Господара свих светова,


78

الَّذِيْ خَلَقَنِيْ فَهُوَ يَهْدِيْنِ ۙ

allażī khalaqanī fa huwa yahdīn(i).

(наиме) Онај који ме је створио, затим ме је упутио,


79

وَالَّذِيْ هُوَ يُطْعِمُنِيْ وَيَسْقِيْنِ ۙ

wal-lażī huwa yuṭ‘imunī wa yasqīn(i).

и Који ми је дао храну и пиће;


80

وَاِذَا مَرِضْتُ فَهُوَ يَشْفِيْنِ ۙ

wa iżā mariḍtu fa huwa yasyfīn(i).

и када сам болестан, Он је тај који ме исцељује,


81

وَالَّذِيْ يُمِيْتُنِيْ ثُمَّ يُحْيِيْنِ ۙ

wal-lażī yumītunī ṡumma yuḥyīn(i).

и Он ће ме убити, а затим ме оживети,


82

وَالَّذِيْٓ اَطْمَعُ اَنْ يَّغْفِرَ لِيْ خَطِيْۤـَٔتِيْ يَوْمَ الدِّيْنِ ۗ

wal-lażī aṭma‘u ay yagfira lī khaṭī'atī yaumad-dīn(i).

и Онај кога највише желим опростиће ми грехе на Судњи дан.“


83

رَبِّ هَبْ لِيْ حُكْمًا وَّاَلْحِقْنِيْ بِالصّٰلِحِيْنَ ۙ

rabbi hab lī ḥukmaw wa alḥiqnī biṣ-ṣāliḥīn(a).

Ибрахим се помолио): „Господару мој, дај ми знање и уврсти ме међу побожне људе,“


84

وَاجْعَلْ لِّيْ لِسَانَ صِدْقٍ فِى الْاٰخِرِيْنَ ۙ

waj‘al lī lisāna ṣidqin fil-ākhirīn(a).

и учини ме добром причом за оне који долазе после мене,


85

وَاجْعَلْنِيْ مِنْ وَّرَثَةِ جَنَّةِ النَّعِيْمِ ۙ

waj‘alnī miw waraṡati janatin na‘īm(i).

и учини ме једним од оних који наследе Рај пун задовољства,


86

وَاغْفِرْ لِاَبِيْٓ اِنَّهٗ كَانَ مِنَ الضَّاۤلِّيْنَ ۙ

wagfir li'abī innahū kāna minaḍ-ḍāllīn(a).

и опрости оцу моме, заиста је он један од оних који су залутали,


87

وَلَا تُخْزِنِيْ يَوْمَ يُبْعَثُوْنَۙ

wa lā tukhzinī yauma yub‘aṡūn(a).

и не презири ме на дан када васкрсе,


88

يَوْمَ لَا يَنْفَعُ مَالٌ وَّلَا بَنُوْنَ ۙ

yauma lā yanfa‘u māluw wa lā banūn(a).

(наиме) на дан (када) богатство и деца неће бити од користи,


89

اِلَّا مَنْ اَتَى اللّٰهَ بِقَلْبٍ سَلِيْمٍ ۗ

illā man atallāha biqalbin salīm(in).

осим оних који се суочавају са Аллахом чистим срцем,


90

وَاُزْلِفَتِ الْجَنَّةُ لِلْمُتَّقِيْنَ ۙ

wa uzlifatil-jannatu lil-muttaqīn(a).

и Рај се приближава онима који се боје Аллаха,


91

وَبُرِّزَتِ الْجَحِيْمُ لِلْغَاوِيْنَ ۙ

wa burrizatil-jaḥīmu lil-gāwīn(a).

и пакао Џахима биће јасно показан онима који залутају,“


92

وَقِيْلَ لَهُمْ اَيْنَ مَا كُنْتُمْ تَعْبُدُوْنَ ۙ

wa qīla lahum ainamā kuntum ta‘budūn(a).

И рече им: „Где су идоли којима сте се клањали,


93

مِنْ دُوْنِ اللّٰهِ ۗهَلْ يَنْصُرُوْنَكُمْ اَوْ يَنْتَصِرُوْنَ ۗ

min dūnillāh(i), hal yanṣurūnakum au yantaṣirūn(a).

осим Аллаха? Могу ли они помоћи теби или помоћи себи?”


94

فَكُبْكِبُوْا فِيْهَا هُمْ وَالْغَاوٗنَ ۙ

fa kubkibū fīhā hum wal-gāwūn(a).

Тако су они (верници) бачени у пакао заједно са онима који су залутали,


95

وَجُنُوْدُ اِبْلِيْسَ اَجْمَعُوْنَ ۗ

wa junūdu iblīsa ajma‘ūn(a).

и све војске Сатане.


96

قَالُوْا وَهُمْ فِيْهَا يَخْتَصِمُوْنَ

qālū wa hum fīhā yakhtaṣimūn(a).

Кажу док се боре у њему (паклу),


97

تَاللّٰهِ اِنْ كُنَّا لَفِيْ ضَلٰلٍ مُّبِيْنٍ ۙ

tallāhi in kunnā lafī ḍalālim mubīn(in).

„Тако ми Аллаха, заиста смо били (на свету) у очигледној заблуди,“


98

اِذْ نُسَوِّيْكُمْ بِرَبِّ الْعٰلَمِيْنَ

iż nusawwīkum birabbil-‘ālamīn(a).

зато што вас (идоле) изједначавамо са Господаром светова.


99

وَمَآ اَضَلَّنَآ اِلَّا الْمُجْرِمُوْنَ

wa mā aḍallanā illal-mujrimūn(a).

И нико нас не заводи осим грешника.


100

فَمَا لَنَا مِنْ شٰفِعِيْنَ ۙ

famā lanā min syāfi‘īn(a).

Дакле (сада) немамо заступника (помоћника),


101

وَلَا صَدِيْقٍ حَمِيْمٍ

wa lā ṣadīqin ḥamīm(in).

и немају блиских пријатеља,


102

فَلَوْ اَنَّ لَنَا كَرَّةً فَنَكُوْنَ مِنَ الْمُؤْمِنِيْنَ

falau anna lanā karratan fa nakūna minal-mu'minīn(a).

Дакле, ако бисмо се могли вратити (у свет), сигурно бисмо били људи вере.


103

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً ۗوَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

Заиста, у таквима постоје знаци (Алахове моћи), али већина њих не верује.


104

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

wa inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

И заиста, Господ твој је, заиста, Најмоћнији, Најмилосрднији.


105

كَذَّبَتْ قَوْمُ نُوْحِ ِۨالْمُرْسَلِيْنَ ۚ

każżabat qaumu nūḥinil-mursalīn(a).

Нојев народ је лагао апостоле.


106

اِذْ قَالَ لَهُمْ اَخُوْهُمْ نُوْحٌ اَلَا تَتَّقُوْنَ ۚ

iż qāla lahum akhūhum nūḥun alā tattaqūn(a).

Када им је њихов брат (Ноје) рекао: „Зашто нисте побожни?


107

اِنِّيْ لَكُمْ رَسُوْلٌ اَمِيْنٌ ۙ

innī lakum rasūlun amīn(un).

Заиста, ја сам вам поверен посланик (послат),


108

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِۚ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

Зато се бојте Аллаха и покоравајте ме.


109

وَمَآ اَسْـَٔلُكُمْ عَلَيْهِ مِنْ اَجْرٍۚ اِنْ اَجْرِيَ اِلَّا عَلٰى رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۚ

wa mā as'alukum ‘alaihi min ajr(in), in ajriya illā ‘alā rabbil-‘ālamīn(a).

И не тражим од тебе никакву награду за овај позив; моја награда је само од Господара светова.


110

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

Зато се бојте Аллаха и мени се покоравајте."


111

۞ قَالُوْٓا اَنُؤْمِنُ لَكَ وَاتَّبَعَكَ الْاَرْذَلُوْنَ ۗ

qālū anu'minu laka wattaba‘akal-arżalūn(a).

Рекоше: „Да ли треба да верујемо у тебе, када су твоји следбеници подли људи?“


112

قَالَ وَمَا عِلْمِيْ بِمَا كَانُوْا يَعْمَلُوْنَ ۚ

qāla wa mā ‘ilmī bimā kānū ya‘malūn(a).

Он (Нух) одговори: „Немам сазнања о томе шта они раде.“


113

اِنْ حِسَابُهُمْ اِلَّا عَلٰى رَبِّيْ لَوْ تَشْعُرُوْنَ ۚ

in ḥisābuhum illā ‘alā rabbī lau tasy‘urūn(a).

Њихов обрачун је само код мог Господара, ако само знаш.


114

وَمَآ اَنَا۠ بِطَارِدِ الْمُؤْمِنِيْنَ ۚ

wa mā ana biṭāridil-mu'minīn(a).

И нећу истерати вернике.


115

اِنْ اَنَا۠ اِلَّا نَذِيْرٌ مُّبِيْنٌ ۗ

in ana illā nażīrum mubīn(un).

Ја сам (ово) само јасан давалац упозорења.


116

قَالُوْا لَىِٕنْ لَّمْ تَنْتَهِ يٰنُوْحُ لَتَكُوْنَنَّ مِنَ الْمَرْجُوْمِيْنَۗ

qālū la'illam tantahi yā nūḥu latakūnanna minal-marjūmīn(a).

Рекоше: „О Нуе! Ако не престанеш, бићеш међу онима који буду каменовани.“


117

قَالَ رَبِّ اِنَّ قَوْمِيْ كَذَّبُوْنِۖ

qāla rabbi inna qaumī każżabūn(i).

Он (Ноа) рече: „Господару мој, заиста ме је мој народ слагао;


118

فَافْتَحْ بَيْنِيْ وَبَيْنَهُمْ فَتْحًا وَّنَجِّنِيْ وَمَنْ مَّعِيَ مِنَ الْمُؤْمِنِيْنَ

faftaḥ bainī wa bainahum fatḥaw wa najjinī wa mam ma‘iya minal-mu'minīn(a).

Зато пресуди између мене и њих, и спаси мене и оне који верују са мном."


119

فَاَنْجَيْنٰهُ وَمَنْ مَّعَهٗ فِى الْفُلْكِ الْمَشْحُوْنِ

fa anjaināhu wa mam ma‘ahū fil-fulkil-masyḥūn(i).

Затим смо спасили Нуха и оне који су били с њим у тешко натовареној лађи.


120

ثُمَّ اَغْرَقْنَا بَعْدُ الْبَاقِيْنَ

Ṡumma agraqnā ba‘dul-bāqīn(a).

Затим смо после тога потопили оне који су остали.


121

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً ۗوَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

Заиста, код таквих људи постоје истински знаци (Алахове моћи), али већина њих не верује.


122

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

wa inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

И заиста, Господар твој, Он је Најмоћнији, Најмилосрднији.


123

كَذَّبَتْ عَادُ ِۨالْمُرْسَلِيْنَ ۖ

każżabat ‘ādunil-mursalīn(a).

(Становници) Ада су слагали посланике.


124

اِذْ قَالَ لَهُمْ اَخُوْهُمْ هُوْدٌ اَلَا تَتَّقُوْنَ ۚ

iż qāla lahum akhūhum hūdun alā tattaqūn(a).

Када им је њихов брат Худ рекао: „Зашто нисте побожни?


125

اِنِّيْ لَكُمْ رَسُوْلٌ اَمِيْنٌ ۙ

innī lakum rasūlun amīn(un).

Заиста, ја сам вам поверен посланик (послат),


126

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِ ۚ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

зато се бојте Аллаха и покоравајте ме се.


127

وَمَآ اَسْـَٔلُكُمْ عَلَيْهِ مِنْ اَجْرٍۚ اِنْ اَجْرِيَ اِلَّا عَلٰى رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۗ

wa mā as'alukum ‘alaihi min ajr(in), in ajriya illā ‘alā rabbil-‘ālamīn(a).

И не тражим од тебе никакву награду за овај позив; моја награда је само од Господара светова.


128

اَتَبْنُوْنَ بِكُلِّ رِيْعٍ اٰيَةً تَعْبَثُوْنَ ۙ

atabnūna bikulli rī‘in āyatan ta‘baṡūn(a).

Зар градите палате на сваком узвишењу за сјај, а да нисте насељени,


129

وَتَتَّخِذُوْنَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمْ تَخْلُدُوْنَۚ

wa tattakhiżūna maṣāni‘a la‘allakum takhludūn(a).

и градите тврђаве у нади да ћете живети вечно?


130

وَاِذَا بَطَشْتُمْ بَطَشْتُمْ جَبَّارِيْنَۚ

wa iżā baṭasytum baṭasytum jabbārīn(a).

А ако мучите, онда то радите окрутно и немилосрдно.


131

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِۚ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

Зато се бојте Аллаха и покоравајте ме се,


132

وَاتَّقُوا الَّذِيْٓ اَمَدَّكُمْ بِمَا تَعْلَمُوْنَ ۚ

wattaqul-lażī amaddakum bimā ta‘lamūn(a).

и останите одани Њему који вам је дао оно што знате.


133

اَمَدَّكُمْ بِاَنْعَامٍ وَّبَنِيْنَۙ

amaddakum bi'an‘āmiw wa banīn(a).

Он (Алах) вам је подарио стоку и децу,


134

وَجَنّٰتٍ وَّعُيُوْنٍۚ

wa jannātiw wa ‘uyūn(in).

и баште, и извори,


135

اِنِّيْٓ اَخَافُ عَلَيْكُمْ عَذَابَ يَوْمٍ عَظِيْمٍ ۗ

innī akhāfu ‘alaikum ‘ażāba yaumin ‘aẓīm(in).

Заиста, бојим се да ће вас казна задесити на велики дан.“


136

قَالُوْا سَوَاۤءٌ عَلَيْنَآ اَوَعَظْتَ اَمْ لَمْ تَكُنْ مِّنَ الْوٰعِظِيْنَ ۙ

qālū sawā'un ‘alainā awa‘aẓta am lam takum minal-wā‘iẓīn(a).

Одговорили су: „Исто нам је да ли саветујете или не саветујете,


137

اِنْ هٰذَآ اِلَّا خُلُقُ الْاَوَّلِيْنَ ۙ

in hāżā illā khuluqul-awwalīn(a).

Ово (наша религија) није ништа друго до обичаји претходних људи,


138

وَمَا نَحْنُ بِمُعَذَّبِيْنَ ۚ

wa mā naḥnu bimu‘ażżabīn(a).

и ми (ни на који начин) нећемо бити кажњени.”


139

فَكَذَّبُوْهُ فَاَهْلَكْنٰهُمْۗ اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً ۗوَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

fa każżabūhu fa ahlaknāhum, inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

Па су то (Худ) порицали, па смо их Ми уништили. Заиста, у таквима има знакова (Алахове моћи), али већина њих не верује.


140

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

wa inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

И заиста, Господар твој, Он је Најмоћнији, Најмилосрднији.


141

كَذَّبَتْ ثَمُوْدُ الْمُرْسَلِيْنَ ۖ

każżabat ṡamūdul-mursalīn(a).

Народ Самуда је лагао апостолима.


142

اِذْ قَالَ لَهُمْ اَخُوْهُمْ صٰلِحٌ اَلَا تَتَّقُوْنَ ۚ

iż qāla lahum akhūhum ṣāliḥun alā tattaqūn(a).

Када им је њихов брат Салех рекао: „Зашто нисте побожни?


143

اِنِّيْ لَكُمْ رَسُوْلٌ اَمِيْنٌ ۙ

innī lakum rasūlun amīn(un).

Заиста, ја сам вам поверен посланик (послат),


144

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِ ۚ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

зато се бојте Аллаха и покоравајте ме се.


145

وَمَآ اَسْـَٔلُكُمْ عَلَيْهِ مِنْ اَجْرٍۚ اِنْ اَجْرِيَ اِلَّا عَلٰى رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۗ

wa mā as'alukum ‘alaihi min ajr(in), in ajriya illā ‘alā rabbil-‘ālamīn(a).

И не тражим ништа заузврат од тебе за овај позив, моја награда је само од Господара светова.


146

اَتُتْرَكُوْنَ فِيْ مَا هٰهُنَآ اٰمِنِيْنَ ۙ

atutrakūna fīmā hāhunā āminīn(a).

Да ли (мислите) да ће вам бити дозвољено да живите овде (у вашој земљи) безбедно,


147

فِيْ جَنّٰتٍ وَّعُيُوْنٍ ۙ

fī jannātiw wa ‘uyūn(in).

у баштама и изворима,


148

وَّزُرُوْعٍ وَّنَخْلٍ طَلْعُهَا هَضِيْمٌ ۚ

wa zurū‘iw wa nakhlin ṭal‘uhā haḍīm(un).

и биљке и палме урме чији су листови мекани.


149

وَتَنْحِتُوْنَ مِنَ الْجِبَالِ بُيُوْتًا فٰرِهِيْنَ

wa tanḥitūna minal-jibāli buyūtan fārihīn(a).

И вешто исклесаваш неке од планина да би направио куће;


150

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِ ۚ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

зато се бојте Аллаха и покоравајте се мени;


151

وَلَا تُطِيْعُوْٓا اَمْرَ الْمُسْرِفِيْنَ ۙ

wa lā tuṭī‘ū amral-musrifīn(a).

и не послушајте заповести оних који прелазе границе,


152

الَّذِيْنَ يُفْسِدُوْنَ فِى الْاَرْضِ وَلَا يُصْلِحُوْنَ

allażīna yufsidūna fil-arḍi wa lā yaṣliḥūn(a).

који чине неред на земљи и не исправљају.“


153

قَالُوْٓا اِنَّمَآ اَنْتَ مِنَ الْمُسَحَّرِيْنَ ۙ

qālū innamā anta minal-musaḥḥarīn(a).

Рекоше: „Заиста, ти си само један од оних који су зачарани;


154

مَآ اَنْتَ اِلَّا بَشَرٌ مِّثْلُنَاۙ فَأْتِ بِاٰيَةٍ اِنْ كُنْتَ مِنَ الصّٰدِقِيْنَ

mā anta illā basyarum miṡlunā, fa'ti bi'āyatin in kunta minaṣ-ṣādiqīn(a).

Ти си само човек као и ми; онда учини чудо ако си један од праведника."


155

قَالَ هٰذِهٖ نَاقَةٌ لَّهَا شِرْبٌ وَّلَكُمْ شِرْبُ يَوْمٍ مَّعْلُوْمٍ ۚ

qāla hāżihī nāqatul lahā syirbuw wa lakum syirbu yaumim ma‘lūm(in).

Он (Салех) одговори: „Ово је женка камиле, која има право да пије, а и ти имаш право да пијеш на одређени дан.“


156

وَلَا تَمَسُّوْهَا بِسُوْۤءٍ فَيَأْخُذَكُمْ عَذَابُ يَوْمٍ عَظِيْمٍ

wa lā tamassūhā bisū'in fa ya'khużakum ‘ażābu yaumin ‘aẓīm(in).

И не дирајте је (камилу) ничим злим, иначе ћете бити кажњени на страшан дан."


157

فَعَقَرُوْهَا فَاَصْبَحُوْا نٰدِمِيْنَ ۙ

fa ‘aqarūhā fa aṣbaḥū nādimīn(a).

Онда су га убили, онда им је било жао,


158

فَاَخَذَهُمُ الْعَذَابُۗ اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً ۗوَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

fa akhażahumul-‘ażāb(u), inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

онда ће бити кажњени. Заиста, у таквима постоје знаци (Алахове моћи), али већина њих не верује.


159

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

wa inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

И заиста, Господар твој, Он је Најмоћнији, Најмилосрднији.


160

كَذَّبَتْ قَوْمُ لُوْطِ ِۨالْمُرْسَلِيْنَ ۖ

każżabat qaumu lūṭinil-mursalīn(a).

Лотов народ је лагао апостолима,


161

اِذْ قَالَ لَهُمْ اَخُوْهُمْ لُوْطٌ اَلَا تَتَّقُوْنَ ۚ

iż qāla lahum akhūhum lūṭun alā tattaqūn(a).

кад им брат Лут рече: „Зашто нисте побожни?“


162

اِنِّيْ لَكُمْ رَسُوْلٌ اَمِيْنٌ ۙ

innī lakum rasūlun amīn(un).

Заиста, ја сам вам поверен посланик (послат),


163

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِ ۚ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

Зато се бојте Аллаха и покоравајте се мени.


164

وَمَآ اَسْـَٔلُكُمْ عَلَيْهِ مِنْ اَجْرٍ اِنْ اَجْرِيَ اِلَّا عَلٰى رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۗ

wa mā as'alukum ‘alaihi min ajrin in ajriya illā ‘alā rabbil-‘ālamīn(a).

И не тражим од тебе никакву награду за овај позив; моја награда је само од Господара светова.


165

اَتَأْتُوْنَ الذُّكْرَانَ مِنَ الْعٰلَمِيْنَ ۙ

ata'tūnaż-żukrāna minal-‘ālamīn(a).

Зашто се приближавате мушкарцима међу људима (да бисте чинили хомосексуалне чинове),


166

وَتَذَرُوْنَ مَا خَلَقَ لَكُمْ رَبُّكُمْ مِّنْ اَزْوَاجِكُمْۗ بَلْ اَنْتُمْ قَوْمٌ عَادُوْنَ

wa tażarūna mā khalaqa lakum rabbukum min azwājikum, bal antum qamun ‘ādūn(a).

И остављате (жене) које је Бог створио да вам буду жене? Ви сте заиста народ који превазилази границе.


167

قَالُوْا لَىِٕنْ لَّمْ تَنْتَهِ يٰلُوْطُ لَتَكُوْنَنَّ مِنَ الْمُخْرَجِيْنَ

qālū la'illam tantahi yā lūṭu latakūnanna minal-mukhrajīn(a).

Одговорили су: „О Луте! Ако не престанеш, бићеш међу онима који су протерани.“


168

قَالَ اِنِّيْ لِعَمَلِكُمْ مِّنَ الْقَالِيْنَ ۗ

qāla innī li‘amalikum minal-qālīn(a).

Он (Лут) је рекао: „Заиста мрзим твоје поступке.“


169

رَبِّ نَجِّنِيْ وَاَهْلِيْ مِمَّا يَعْمَلُوْنَ

rabbi najjinī wa ahlī mimmā ya‘malūn(a).

(Лут се помоли): „Господару мој, сачувај мене и моју породицу од (последица) дела која чине.“


170

فَنَجَّيْنٰهُ وَاَهْلَهٗٓ اَجْمَعِيْنَ ۙ

fa najjaināhu wa ahlahū ajma‘īn(a).

Тада смо спасили њега и сву његову породицу,


171

اِلَّا عَجُوْزًا فِى الْغٰبِرِيْنَ ۚ

illā ‘ajūzan fil-gābirīn(a).

осим једне старице (његове супруге), која је била уврштена у групу оних који су остали.


172

ثُمَّ دَمَّرْنَا الْاٰخَرِيْنَ ۚ

Ṡumma dammarnal-ākharīn(a).

Онда смо уништили остале.


173

وَاَمْطَرْنَا عَلَيْهِمْ مَّطَرًاۚ فَسَاۤءَ مَطَرُ الْمُنْذَرِيْنَ

wa amṭarnā ‘alaihim maṭarā(n), fa sā'a maṭarul-munżarīn(a).

И Ми смо их засипали градом, па како је само киша падала на оне који су били упозорени.


174

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً ۗوَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

Заиста, у таквима постоје знаци (Алахове моћи), али већина њих не верује.


175

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

wa inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

И заиста, Господар твој, Он је Најмоћнији, Најмилосрднији.


176

كَذَّبَ اَصْحٰبُ لْـَٔيْكَةِ الْمُرْسَلِيْنَ ۖ

każżaba aṣḥābul-aikatil-mursalīn(a).

Људи из Аике су оповргли апостоле;


177

اِذْ قَالَ لَهُمْ شُعَيْبٌ اَلَا تَتَّقُوْنَ ۚ

iż qāla lahum syu‘aibun alā tattaqūn(a).

кад им Шуаиб рече: „Зашто нисте побожни?


178

اِنِّيْ لَكُمْ رَسُوْلٌ اَمِيْنٌ ۙ

innī lakum rasūlun amīn(un).

Заиста, ја сам вам поверен посланик (послат),


179

فَاتَّقُوا اللّٰهَ وَاَطِيْعُوْنِ ۚ

fattaqullāha wa aṭī‘ūn(i).

зато се бојте Аллаха и покоравајте се мени;


180

وَمَآ اَسْـَٔلُكُمْ عَلَيْهِ مِنْ اَجْرٍ اِنْ اَجْرِيَ اِلَّا عَلٰى رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۗ

wa mā as'alukum ‘alaihi min ajrin in ajriya illā ‘alā rabbil-‘ālamīn(a).

И не тражим од тебе никакву награду за овај позив; моја награда је само од Господара светова.


181

۞ اَوْفُوا الْكَيْلَ وَلَا تَكُوْنُوْا مِنَ الْمُخْسِرِيْنَ ۚ

auful-kaila wa lā takūnū minal-mukhsirīn(a).

Усаврши меру и не наноси штету другим људима.


182

وَزِنُوْا بِالْقِسْطَاسِ الْمُسْتَقِيْمِ ۚ

wazinū bil-qisṭāsil-mustaqīm(i).

И измерите га одговарајућом вагом.


183

وَلَا تَبْخَسُوا النَّاسَ اَشْيَاۤءَهُمْ وَلَا تَعْثَوْا فِى الْاَرْضِ مُفْسِدِيْنَ ۚ

wa lā tabkhasun-nāsa asy-yā'ahum wa lā ta‘ṡau fil-arḍi mufsidīn(a).

И не чините штету људима смањујући им права и не изазивајте корупцију на земљи;


184

وَاتَّقُوا الَّذِيْ خَلَقَكُمْ وَالْجِبِلَّةَ الْاَوَّلِيْنَ ۗ

wattaqul-lażī khalaqakum wal-jibillatal-awwalīn(a).

И бојте се Аллаха који је створио вас и претходне народе."


185

قَالُوْٓا اِنَّمَآ اَنْتَ مِنَ الْمُسَحَّرِيْنَ ۙ

qālū innamā anta minal-musaḥḥarīn(a).

Рекоше: „Ви сте само зачарани људи.“


186

وَمَآ اَنْتَ اِلَّا بَشَرٌ مِّثْلُنَا وَاِنْ نَّظُنُّكَ لَمِنَ الْكٰذِبِيْنَ ۚ

wa mā anta illā basyarum miṡlunā wa in naẓunnuka laminal-kāżibīn(a).

И ти си само човек као и ми, и заиста верујемо да си међу онима који лажу.


187

فَاَسْقِطْ عَلَيْنَا كِسَفًا مِّنَ السَّمَاۤءِ اِنْ كُنْتَ مِنَ الصّٰدِقِيْنَ ۗ

fa asqiṭ ‘alainā kisafam minas-samā'i in kunta minaṣ-ṣādiqīn(a).

Па спусти нам грудву с неба, ако си један од праведника."


188

قَالَ رَبِّيْٓ اَعْلَمُ بِمَا تَعْمَلُوْنَ

qāla rabbī a‘lamu bimā ta‘malūn(a).

Он (Шуаиб) рече: „Господар мој најбоље зна шта ви радите.“


189

فَكَذَّبُوْهُ فَاَخَذَهُمْ عَذَابُ يَوْمِ الظُّلَّةِ ۗاِنَّهٗ كَانَ عَذَابَ يَوْمٍ عَظِيْمٍ

fa każżabūhu fa akhażahum ‘ażābu yaumiẓ-ẓullah(ti), innahū kāna ‘ażāba yaumin ‘aẓīm(in).

Затим су то порекли (Шуаиб), затим их је стигла казна на мрачан дан. Заиста, то је казна на страшан дан.


190

اِنَّ فِيْ ذٰلِكَ لَاٰيَةً ۗوَمَا كَانَ اَكْثَرُهُمْ مُّؤْمِنِيْنَ

inna fī żālika la'āyah(tan), wa mā kāna akṡaruhum mu'minīn(a).

Заиста, код таквих људи постоје истински знаци (Алахове моћи), али већина њих не верује.


191

وَاِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ الْعَزِيْزُ الرَّحِيْمُ ࣖ

wa inna rabbaka lahuwal-‘azīzur-raḥīm(u).

И заиста, Господар твој, Он је Најмоћнији, Најмилосрднији.


192

وَاِنَّهٗ لَتَنْزِيْلُ رَبِّ الْعٰلَمِيْنَ ۗ

wa innahū latanzīlu rabbil-‘ālamīn(a).

И заиста, ово (Куран) је заиста објавио Господар свих светова,


193

نَزَلَ بِهِ الرُّوْحُ الْاَمِيْنُ ۙ

nazala bihir rūḥul-amīn(u).

Који је оборио ар-Рух ел-Амин (Џибрил),


194

عَلٰى قَلْبِكَ لِتَكُوْنَ مِنَ الْمُنْذِرِيْنَ ۙ

‘alā qalbika litakūna minal-munżirīn(a).

у твоје срце (Мухамеде), да би био међу онима који опомињу,


195

بِلِسَانٍ عَرَبِيٍّ مُّبِيْنٍ ۗ

bilisānin ‘arabiyyim mubīn(in).

на јасном арапском.


196

وَاِنَّهٗ لَفِيْ زُبُرِ الْاَوَّلِيْنَ

wa innahū lafī zuburil-awwalīn(a).

И заиста, (Куран) се (спомиње) у књигама древних људи.


197

اَوَلَمْ يَكُنْ لَّهُمْ اٰيَةً اَنْ يَّعْلَمَهٗ عُلَمٰۤؤُا بَنِيْٓ اِسْرَاۤءِيْلَ

awalam yakul lahum āyatan ay ya‘lamahū ‘ulamā'u banī isrā'īl(a).

Зар им није (довољан) доказ да су то знали учењаци синова Израиљевих?


198

وَلَوْ نَزَّلْنٰهُ عَلٰى بَعْضِ الْاَعْجَمِيْنَ ۙ

wa lau nazzalnāhū ‘alā ba‘ḍil-a‘jamīn(a).

А да смо га објавили групи неарапа,


199

فَقَرَاَهٗ عَلَيْهِمْ مَّا كَانُوْا بِهٖ مُؤْمِنِيْنَ ۗ

fa qara'ahū ‘alaihim mā kānū bihī mu'minīn(a).

затим им га је прочитао (неверницима); сигурно ни они неће веровати у њега.


200

كَذٰلِكَ سَلَكْنٰهُ فِيْ قُلُوْبِ الْمُجْرِمِيْنَ ۗ

każālika salaknāhu fī qulūbil-mujrimīn(a).

Тако, Ми смо (природу лажи и порицања) усадили у срца грешних људи,


201

لَا يُؤْمِنُوْنَ بِهٖ حَتّٰى يَرَوُا الْعَذَابَ الْاَلِيْمَ

lā yu'minūna bihī ḥattā yarawul-‘ażābal-alīm(a).

неће му веровати док не виде болну казну,


202

فَيَأْتِيَهُمْ بَغْتَةً وَّهُمْ لَا يَشْعُرُوْنَ ۙ

fa ya'tiyahum bagtataw wa hum lā yasy‘urūn(a).

тада их је казна изненада стигла, а нису били свесни тога,


203

فَيَقُوْلُوْا هَلْ نَحْنُ مُنْظَرُوْنَ ۗ

fa yaqūlū hal naḥnu munẓarūn(a).

онда су рекли: „Да ли нам је дато одлагање?“


204

اَفَبِعَذَابِنَا يَسْتَعْجِلُوْنَ

afa bi‘ażābinā yasta‘jilūn(a).

Зар нису они они који траже да се Наша казна убрза?


205

اَفَرَءَيْتَ اِنْ مَّتَّعْنٰهُمْ سِنِيْنَ ۙ

afa ra'aita im matta‘nāhum sinīn(a).

Па шта бисте помислили када бисмо им дали да уживају у животу неколико година,


206

ثُمَّ جَاۤءَهُمْ مَّا كَانُوْا يُوْعَدُوْنَ ۙ

Ṡumma jā'ahum mā kānū yū‘adūn(a).

тада их је стигла казна која им је била запрећена,


207

مَآ اَغْنٰى عَنْهُمْ مَّا كَانُوْا يُمَتَّعُوْنَ ۗ

mā agnā ‘anhum mā kānū yumatta‘ūn(a).

сигурно им задовољство које осећају није од користи.


208

وَمَآ اَهْلَكْنَا مِنْ قَرْيَةٍ اِلَّا لَهَا مُنْذِرُوْنَ ۖ

wa mā ahlaknā min qaryatin illā lahā munżirūn(a).

И Ми не уништавамо земљу, осим ако нема људи који су је упозорили;


209

ذِكْرٰىۚ وَمَا كُنَّا ظٰلِمِيْنَ

Żikrā, wa mā kunnā ẓālimīn(a).

да буде упозорење. А Ми не чинимо неправду.


210

وَمَا تَنَزَّلَتْ بِهِ الشَّيٰطِيْنُ

wa mā tanazzalat bihisy-syayāṭīn(u).

И (Куран) нису оборили ђаволи.


211

وَمَا يَنْۢبَغِيْ لَهُمْ وَمَا يَسْتَطِيْعُوْنَ ۗ

wa mā yambagī lahum wa mā yastaṭī‘ūn(a).

И није им погодан (Куран), и неће моћи.


212

اِنَّهُمْ عَنِ السَّمْعِ لَمَعْزُوْلُوْنَ ۗ

innahum ‘anis-sam‘i lama‘zūlūn(a).

У ствари, држе их подаље од тога да то чују.


213

فَلَا تَدْعُ مَعَ اللّٰهِ اِلٰهًا اٰخَرَ فَتَكُوْنَ مِنَ الْمُعَذَّبِيْنَ

falā tad‘u ma‘allāhi ilāhan ākhara fa takūna minal-mu‘ażżabīn(a).

Зато не призивај (клањај се) ниједном другом богу осим Аллаха, иначе ћеш бити међу онима који ће бити кажњени.


214

وَاَنْذِرْ عَشِيْرَتَكَ الْاَقْرَبِيْنَ ۙ

wa anżir ‘asyīratakal-aqrabīn(a).

И упозори своје најближе рођаке (Мухамеде),


215

وَاخْفِضْ جَنَاحَكَ لِمَنِ اتَّبَعَكَ مِنَ الْمُؤْمِنِيْنَ ۚ

wakhfiḍ janāḥaka limanittaba‘aka minal-mu'minīn(a).

и понизи се пред онима који верују и који те следе.


216

فَاِنْ عَصَوْكَ فَقُلْ اِنِّيْ بَرِيْۤءٌ مِّمَّا تَعْمَلُوْنَ ۚ

fa in ‘aṣauka faqul innī barī'um mimmā ta‘malūn(a).

А ако ти не послушају, онда реци (Мухамеде): „Заиста, ја нисам одговоран за оно што радите.“


217

وَتَوَكَّلْ عَلَى الْعَزِيْزِ الرَّحِيْمِ ۙ

wa tawakkal ‘alal-‘azīzir-raḥīm(i).

И уздајте се у (Алаха) Свемогућег, Најмилосрднијег.


218

الَّذِيْ يَرٰىكَ حِيْنَ تَقُوْمُ

allażī yarāka ḥīna taqūm(u).

Ко те види када стојиш (да се молиш),


219

وَتَقَلُّبَكَ فِى السّٰجِدِيْنَ

wa taqallubaka fis-sājidīn(a).

и (видети) промене у покретима вашег тела код оних који се поклоне.


220

اِنَّهٗ هُوَ السَّمِيْعُ الْعَلِيْمُ

innahū huwas-samī‘ul-‘alīm(u).

Заиста, Он све чује, све зна.


221

هَلْ اُنَبِّئُكُمْ عَلٰى مَنْ تَنَزَّلُ الشَّيٰطِيْنُ ۗ

hal unabbi'ukum ‘alā man tanazzalusy-syayāṭīn(u).

Да вам кажем, на кога силазе ђаволи?


222

تَنَزَّلُ عَلٰى كُلِّ اَفَّاكٍ اَثِيْمٍ ۙ

tanazzalu ‘alā kulli affākin aṡīm(in).

Они (Сатана) силазе на сваког лажова који много греши,


223

يُّلْقُوْنَ السَّمْعَ وَاَكْثَرُهُمْ كٰذِبُوْنَ ۗ

yulqūnas-sam‘a wa akṡaruhum kāżibūn(a).

они преносе резултате свог слушања, док већина њих су лажови.


224

وَالشُّعَرَاۤءُ يَتَّبِعُهُمُ الْغَاوٗنَ ۗ

wasy-syu‘arā'u yattabi‘uhumul-gāwūn(a).

И за тим песницима су ишли заблудели људи.


225

اَلَمْ تَرَ اَنَّهُمْ فِيْ كُلِّ وَادٍ يَّهِيْمُوْنَ ۙ

alam tara annahum fī kulli wādiy yahīmūn(a).

Зар не видиш да лутају по свакој долини,


226

وَاَنَّهُمْ يَقُوْلُوْنَ مَا لَا يَفْعَلُوْنَ ۙ

wa annahum yaqūlūna mā lā yaf‘alūn(a).

и да говоре оно што сами не раде?


227

اِلَّا الَّذِيْنَ اٰمَنُوْا وَعَمِلُوا الصّٰلِحٰتِ وَذَكَرُوا اللّٰهَ كَثِيْرًا وَّانْتَصَرُوْا مِنْۢ بَعْدِ مَا ظُلِمُوْا ۗوَسَيَعْلَمُ الَّذِيْنَ ظَلَمُوْٓا اَيَّ مُنْقَلَبٍ يَّنْقَلِبُوْنَ ࣖ

illal-lażīna āmanū wa ‘amiluṣ-ṣāliḥāti wa żakarullāha kaṡīraw wantaṣarū mim ba‘di mā ẓulimū, wa saya‘lamul-lażīna ẓalamū ayya munqalabiy yanqalibūn(a).

Осим оних (песника) који верују и чине добра дела и много се сећају Аллаха и побеђују након што им је учињена неправда (одговарајући на песме неверника). А неправедни ће ускоро знати где ће се вратити.